Filozofija života: Fraza koja objašnjava kada je jedino dozvoljeno da se ljutite na sebe

Zašto ljudi ne bi trebali da se ljute na sebe i da svoj bijes zadržavaju u sebi? 

Svi smo mi živa bića i svako od nas je sklon ljutnji. Međutim, često zaboravimo da ljutnjom uzalud trošimo našu dragocjenu energiju. Takođe, često se ljutimo sami na sebe iz najrazličitijih razloga od kojih su neki u potpunosti besmisleni. 

Tako blokiramo svoje izvore snage, a onda osjetimo da gubimo energiju i cijelo naše biće postaje slabije. 1. Ljuta sam jer ne mogu! 2. Ljuta sam jer sam htjela da sve ispadne drugačije! 3. Ljuta sam jer me niko ne razuimije! 4. Ljuta sam jer sam imala najbolju namjeru, a na kraju je ispalo loše! 

Koliko često sebe uhvatite da izgovorite neku od ovih, ili sličnu, frazu? Morate biti iskreni prema sebi. Vjerovatno jako često ovo kažete ili makar osjetite, bez izgovoreih riječi. Ali ako bolje pogledate sve ove rečenice, shvatićete da na ovaj način degradirate i ponižavate sebe i sve vaše pokušaje ka uspjehu i rezultatima ka kojima težite. 

Ako nam nešto ne ide odmah to je normalno. Nema potrebe da se odmah vrijeđate i ponižavate. Nastavite da pokušavate, radite i razvijate se. Ako vas niko ne čuje i ne razumije možda nije do vas, možda ste jednostavno okruženi pogrešnim ljudima. 

Takve stvari se dešavaju, one čine život. Ali u takvim momentima važno je da sačuvate sebe, da volite svoje biće i da sebe cijenite. Promijenite nešto, promijenite ljude koji se nalaze u vašoj okolini. Promijenite način komunikacije, izaberite i upotrijebite novi pristup i moguće je da će vas i ljudi slušati.

Ako osjećate da vas niko ne voli, možda dajete previše i očekujete od drugih isto toliko, a oni nisu u stanju da vam uzvrate na isti način. Umjesto da se nervirate, sve svoje napore i višak ljubavi preusmjerite na sebe. Nemojte biti bijesni, naročito ne na sebe. 

Bijes je teško osjećanje koje nas razara, a jako je teško da ga se oslobodimo. Kada smo bijesni naše tijelo i duša se muče jer su uronjeni u more negativnih emocija koje samo rastu i šire se. Ljutnja koju zadržavamo u sebi je jako loša, ona nas muči iznutra. 

Bijes koji pokazujemo galamom, lupanjem vrata ili unuštavanjem stvari je loš, ali mnogo bolji od onog kojem dopustimo da se zadrži u našem biću. Tiha ljutnja je veliki teret za naše srce. Zapamtite da na sebe ne smijete da se ljutite. 

Ako nešto ne funkcioniše podržite sebe, pokušajte ponovo, ali ne dopustite da sebi postanete najgori sudija koji će vas ogorčeno prekoriti. Živite i griješite, to je prirodno. Tražite greške, ispravljajte ih, ponavljajte – samo se krećite naprijed. Volite sebe i nastavite dalje. I ne zaboravite da nikada ne odustanete od svojih najluđih snova. 

Nemojte se ljutiti na sebe u trenucima dok nešto pokušavate. To je vaš put. On je jednostavno takav. Naljutite se kada ste odlučili da odustanete i da se sakrijete od života i zauvijek napustite svoj plan.