Zašto je tuzi potrebno toliko vremena da napusti osobu - Poznati filozof mudro objašnjava

Tuga, kao i sreća je sastavni dio života. Mađutim, kada se ista dugo zadržava u čovjekovom životu, ona može da sa sobom povuče i druge posljedice. 

Kada naiđete na neki teži životni period, i kada osjetite tugu, to je u redu. Ali, čovjek bi trebao se vremenom sa istom izboriti. Ako to nije slučaj i ako se pitate zašto vam se to događa i zbog čega vam je toliko vremena potrebno, neki od sljedećih razloga mogu biti: 

1. Nesigurnost: Važno je znati da se ne dešava sve shodno našim očekivanjima. I baš zbog toga dosta stvari koje smo planirali na jedan način, dese se na sasvim suportan. Zatim, zna da vam se javi loše iskustvo, i da na sve u buduće gledate nagativno i sa dozom sumnje. 

Za tim nema potrebe. Čovjek je po prirodi sanjar, i ima izraženo promišljanje i kreativnost. Ako vam se nešto nije desilo kako ste zamislili trebate znati da je to u redu. I apsurdno je za sve u buduće gledati negativno. 

2. Postoje faze kako biste prihvatili ono što je neizbježno: Npr, desi vam se neka neočekivana situacija i vi se sa istom ne možete pomiriti. 3. U kakve situacije vi zapadate: Skloni ste da poričete ono što se zaista desilo: Pokušajte da prihvatite situaciju kakava jeste koliko god teška bila, jer na taj način postajete emotivno stabilni. 

U redu je početna emotivna nestabilnost, neprihvatanje ili šok. Ali sve preko određene mjere samo vama pravi problem.  4. Ljutnja: Čovjek iz ljutnje zna da bude sklon da krivi sve oko sebe zbog radnje koja se desila. Ne prihvata realnost i svi drugi su krivi, osim njega. 

I ovaj nalet osjećaja ne biste trebali da imate duže vremena. U redu je u početnoj fazi, ali kasnije već ne. 5. Šta bi bilo kada bi bilo: Počinje razmišljanje da se nije desilo onako, bilo bi ovako. Ni takvo razmišljanje vam ne treba. 

Niste mogli uticati na nešto, i desilo se onako kako je trebalo. Vraćanje u prošlost i konstantno žaljenje zašto se nešto baš tako desilo, nema koristi.  6. Tuga i depresija: Zbog određenog događaja koji se desio dolazite u stanje tuge ili depresije. I to je u redu. 

U redu je priznati da se osjećate loše. Jer je to pola puta ka prihvatanju i pobjedi takvog stanja. Sve čemu dajate vrijeme i granicu, je u vašoj moći kontrolisanja.  7.  Prihvatanje: Konačno dolazite u fazu da nešto prihvatite onako kakvo zaista i jeste. Desilo se šta se desilo, vi idete dalje. 

Postavljate novi cilj, i gledate pozitivno u budućnost. Iz prethodnog dešavanja ste naučili lekciju, a to je na kraju najvažnije.  Za kraj, zapamtite savjet filozofa Sorena Kierkegaarda: "Sve dok sumnja traje, tuga ne nalazi odmor. Prinuđena je da traje, lutajući kroz carstvo razamtranja, razmišljanja i vaše pažnje". 

Prema tome, vašoj pažnji dajte usmjerenje, vrijeme i granicu. Takođe i sumnji. Jer kao što je poznati filozof rekao, sve dok sumnja traje vi dajate na značaju lošim emocijama. Imajte ključ od vaših emocija u vašim rukama. A, naučite da ključ od ishoda određenih događaja, ne možete baš uvijek imati.