Tačno je ono što kažu: sve što radimo, radimo za sebe, bilo dobro ili loše - Poučna priča

Jedan dan sam otišla u trgovinu. Krajičkom oka vidjela sam majku koja je došla u nabavku sa sinom od otprilike 6 godina. 

Dijete je bilo jako mirno i fino. Vidjelo se da je nešto želio, međutim nije to tražio. Dok je majka preturala po korpi sa sniženimartiklima, on je pažljivo uzeo kutiju flomastera, pogledao je, opipao i vratio na mjesto. 

Onda je pogledao dalje i vidio neke naljepnice koje je dodirnuo i samo izdahnuo, kao neki starac. Žena se sagnula i tiho mu rekla „Nemam para, sine“. On je samo ćutao i u tišini klimnuo glavom. Na sebi je imao neku staru kapu sa pomponom na glavi. 

Izgledao je kao pravi dječak, ali tužan. Srce mi se steglo. Iz nekog razloga sam se sjetila da nije moja Anja nikada ništa nije tražila. To razmišljanje je trajalo nekoliko sekundi. Onda sam se trgnuo i požurio ka policama sa flomasterima i naljepnicama. 

U korpu sam stavila sve to i još kutiju plastelina i neke sitnice koje bi obradovale svako dijete. Pojurila sam na kasu da platim i ubacila sam račun u torbu, a stvari u kesu. Izašla sam ispred trgovine i razmišljala kako da dam djetetu tu kesu, a da se ni on ni majka ne uvrijede? To je jako delikatna stvar.

Vratila sam se i sačekala da majka i on dođu na kasu. Prišla sam i veselo upitala dječaka da li zna da je baš danas dan kapa sa pomponima. Rekla sam da gledamo ko ima najbolje pompone na kapi i da je on osvojio nagradu. Gledao me je tako.. neopisivo. 

Samo jednom u životu sam vidjela takav pogled i to u Bugraskoj. Tada sam radila tamo. U toku je bila brakorazvodna parnica. Ja sam bila iscrpljena i razorena. Svoje slobodno vrijeme sam provodila na sudu sa beskorisnim advokatom. U tom periodu sam izgubila i posao. 

Hodala sam po kiši sa nešto sitniša u džepu i sa malom papirnom šoljicom espresa. Hodala sam i već se pomirila sa tim da ću izgubiti suđenje. Skrenula sam u neku slijepu ulicu i sječa u kafić. Tu su ljudi igrali neke karte, svako je izvlačio svoju. 

Jedna je koštala tačno onoliko koliko sam imala. Povukla sam kartu i pogodila džekpot. Odlučila sam da ne igram dalje. E tačno taj moj pogled odgovara pogledu tog djeteta kom sam dala kesu. Bilo mi je drago da se obradovao. Izašla sam na ulicu ispunjena i sa vjerom u čuda. Bilo mi je bolje. 

Istina je što kažu: sve što radimo – radimo za sebe, i dobro i loše.