"Perem suđe kad hoću i niko mi ne hrče na uho"- Priča žene koja se odlučila za gostujući brak

Možda zvuči pomalo nerealno ili kao na filmu, ali danas su zapaženi brakovi koji zajedničkom odlukom vode odvojene živote. 

Neki od njih zbog geografske udaljenosti, dok drugi jer su se tako dogovorili. Danas vam donosimo nekoliko priča i različitih iskustava. Sve su na temu odvojenog bračnog života. U dvije priče u pitanju je geografska udaljenost, dok u trećoj priči govorimo o dogovorenoj bračnoj distanci. 

Prva priča o razdvojenosti zbog dvije različite zemlje: "Moj muž i ja upoznali smo se na početku studiranja i vjenačali se odmah nakon završetka. Nismo puno čekali jer smo bili sigurno u nas i naš odnos. Pozvan je da radi u drugu zemlju, ali u istom trenutku moja majka se razboljela. 

Odličila sam da ja ostanem, iako je sada sa mamom sve u redu. On tamo ima odličnu poziciju, i živi blagodati bogate zemlje, dok i ja ovdje imam odličnu poziciju. I dalje živimo u dvije različite zemlje, i odličili smo da to tako i ostane. 

Jednostavno, ja nisam spremna da se odreknem ovog što imam ovdje, a on nije spreman da se odrekne onog što ima tamo. To ništa nije uticalo na naš odnos, i dalje se beskrajno volimo, i trudimo se da svaka dva mjeseca provodimo bar po sedam dana zajedno". 

Druga priča se odnosi na udaljenost zbog dva grada: "Upoznali smo se putem dopisivanja i tako nastavili sve bolje da se upoznajemo. Vjenčali smo se, ali poslije šest nedelja suprug je rekao da će napustiti grad, zbog novih obaveza. Ja sam ostala u našem prvom zajedničkom gradu. 

Tu su mi porodica i prijatelji. Osjećanja su nam zaista bila jaka, pa smo odlučili da pukušamo tako da funkcionišemo. Ja sam domaćica kada želim to da budem. Niko me ne tjera da perem dva tanjira koja su u sudoperi. Isto tako, činjenica da mi niko ne hrče na uho, mi omogućava dobar san. 

Sada smo u fazi odlučivanja kako ćemo funkcionisati kada dođu djeca. Ali, uz ljubav i dogovor ne sumnjam da ćemo lako". Treća priča- prednosti dva stana: " Kada je umrla majka mog muža, dobili smo stan u istoj ulici, zapravo prekoputa. Svrha je tada bila da nam bude blizu i pomogne oko djece. Od prodaje smo odustali, jer su nam emocije jače, od potrebe za novcem. 

Jedan dan kada smo se suprug i ja posvađali, on je otišao u taj stan da prespava. Tada sam shvatila koliko "gostujući brak" može da ima prednost. Sada često tako funkcionišemo, ja u u jednom stanu, on u drugom.

I dalje imam odličnog supruga i oca naše djece, naš prostor kada ga želimo. Ova opcija nam se jako svidjela i ostajemo pri njoj". Da li ste nekada, imali potrebu za ovakvim načinom funkcionisanja i da li bi bili spremni na taj korak? Uzmimo u obzir treću priču. Dobro je čuti različita iskustva, ali opet sve je stvar kako individualne, potom i zajedničke prirode partnera i vas.