Lakše bih živjela bez tebe nego sa tobom bez ljubavi: Priča žene koju je muž prestao voljeti

Kada se muškarac i žena odluče na brak i zajednički život, oni i ne sanjaju da bi jednog dana ljubav mogla nestati, ali to se dešava. 

Nikada neću zaboraviti dan kada sam te upoznala. Tvoja ljepota i stav koji i imao prema životu su me naprosto očarali. Bio si jako ambiciozan i činilo se da ne postoji ništa što bi te moglo spiječiti da dobiješ ono što želiš. 

Uvijek si ispunjavao svako svoje obećanja, jednostavno sam osjećala da me voliš i da me želiš. Kada smo se vjenčali i dobili djecu sve se promijenilo. Polako sam počinjala da shvatam da ti više nisam onoliko važna u životu koliko sam bila prije. 

Izgubio si interes za mene, nisi dizao glavu sa telefona, a naši razgovori su postajali sve rjeđi i kraći. Noću kada legnemo jedno pored drugog ne dodirujemo se, ne razgovaramo. Zaboravila sam kada si me poslednji put zagrlio i nježno poljubio. 

Plašim se da me više nikada nećeš grliti i ljubiti kao što si to činio prije. Sve što sam ikada željela je da podijelim male životne radosti sa tobom, ali ti ne želiš više ništa da radiš sa mnom i našom djecom i samo želiš da odmaraš i spavaš. 

Oboje radimo puno radno vrijeme i jednako zarađujemo, ali kada se tvoj radni dan završi, moj se nastavlja. Na meni je da napravim večeru, da odem u kupovinu, da pomognem djeci oko zadaće, da perem, čistim peglam... 

Ponekad mi je potrebna tvoja pomoć, ali je ne dobijem. Često se zapitam gdje je nestao onaj čovjek u koga sam se zaljubila, onaj koji je uvijek bio spreman pomoći mi u svemu. Svi već vide koliko je naš brak postao loš. Znam da sam i ja dijelom kriva za to, ali ne želim da sva krivica za to padne na mene. 

Želim da ti se bacim u zagrljaj svaki put kada te vidim, da me nježno zagrliš i poljubiš. Želim da budem srećna, želim da naša djeca odrastaju u zdravoj i srećnoj porodici, ali se bojim da pored tebe to neće moći. Žao mi je zbog djece, žao mi je zbog tebe, žao mi je zbog nas. 

Žao mi je života koji smo mogli imati , a nismo, ali ne mogu ostati sa tobom jer bih tako samo produžila ovu agoniju u kojoj živimo. Oduvijek sam sebe smatrala jakom osobom, ali ako nastavim ovako slomiću se. Zato mislim da je bolje da priznamo sebi poraz i rastanemo se kao ljudi, nego da živimo u braku u kome ni jedno od nas nije srećno.