Priča razvedene žene - Nakon razvoda sam ostala bez svega, ali sam ipak stala na svoje noge

Kada smo se moj muž i ja vjenčali odlučili smo da živimo u mom stanu koji je bio mnogo veći od njegovog i oboje smo smatrali da je tako bolje jer kad dođu djeca imaćemo više prostora. 

On je odlučio da svoj stan da u zakup i ja se nisam miješala u tu njegovu odluku. Ipak je to bio njegov stan i mogao je da radi sa njim šta želi. Odlučili smo se da podignemo kredit kako bismo sredili stan onako kako mi želimo te da bi nam bilo što udobnije živjeti. 

 Podigli smo kredit na moje ime jer sam ja sa svojim primanjima, koja su bila značajno veća od njegovih, imala veće šanse za dobijanje kredita. Kupili smo sav nov namještaj u stanu i nismo štedjeli ni na čemu. Godinu dana nakon što smo se vjenčali moj suprug je ostao bez posla. 

Bio je to veliki udarac za njega, ali ga je tješilo to što je imao bar neka primanja od stana koji je izdavao tako da nismo mnogo osjetili da nam nešto nedostaje u periodu dok nije radio. Prošla je godina dana moj suprug nije mogao da nađe posao. 

Zatim je prošla i druga i treća, a moj suprug je i dalje sjedio kod kuće ili ispijao kafe po gradu dok sam ja radila i doprinosila našem domu. Ni u jednom momentu mu nisam ništa prigovorila jer sam znala da je teško naći posao u struci, ali mi je postalo sumnjivo da ne može naći baš nikakav posao. 

Jedne prilike dok su nam njegov prijatelj i njegova supruga bili u posjeti, on se izletio i rekao kako mu posao nije potreban i da ima sve što mu treba. Tada sam shvatila da moj suprug godinama nije ni tražio posao i sve je nekako počelo da se raspetljava te su mi mnoge stvari postale jasnije. 

Kada sam mu jedne prilike rekla da bi bilo dobro da potraži bilo kakav posao jer imamo kredit koji treba vraćati, on mi je rekao kako ga kredit ne zanima te da je kredit moj ne njegov. Odmah sutradan sam bez razmišljanja otišla i podnijela zahtjev za razvod. 

Rekla sam mu da ima 24 sata da se iseli i otišla na posao. Po povratku sa posla nisam mogla vjerovati onome šta sam zatekla u svom stanu. Malo je falilo da padnem u nesvjest kada sam otvorila vrata. Stan je bio u potpunosti demoliran. Namještaj je odnesen, a ono što nije odneseno je polupano. 

Mislila sam da je u pitanju pljačka. U tom momentu mi je došla komšinica i donijela ključeve stana te mi rekla da ih je moj muž ostavio kod nje i samo rekao da mi ih preda. Kada je vidjela u kakvom stanju je moj stan otišla je po telefon i pozvala policiju. 

Policajci su došli, napravili zapisnik te mi savjetovali da podnesem prijavu protiv njega što sam i učinila. Kada smo se našli na sudu moj sada bivši muž je tražio pola moga stana. Zahtjevao je da ga prodam i da mu dam pola para. 

Naravno njegov zahtjev je odbijen jer je stan bio moj i ja sam ga kupila prije nego što sam se udala za njega. Nije želio da mi da razvod dok ne ispunim neke njegove uslove, a svi su se svodili na to da mu dam pare. Kada je na red došlo to što mi je demolirao stan on je rekao kako je samo uzeo ono što je njegovo. 

Naravno, svi dokazi su bili protiv njega jer sam imala svaki račun za svaku stvar koja je kupljena i na svakom računu se vidi da su stvari plaćene sa mog računa od kredita koji je podignut na moje ime i koji sam ja otplaćivala. Na kraju mu je sud naložio da mora da mi namiri svu štetu ili će mu oduzeti stan koji je već imao. 

Pošto je odbijao da mi plati štetu žalila sam se i stan mu je oduzet, a meni namirena šteta. Naravno još je dobio zabranu prilaska i meni i mom stan. Na kraju sam ipak uspjela dobiti ono što je moje i ponovo sam stala na svoje noge, a ovaj neuspjeli brak ostavila iza sebe.