Filozofija života: Zemlja pruža dovoljno da zadovolji svačije potrebe, ali ne i svačiju pohlepu

Pohlepa često može biti gora od škrtosti. Škrtost je bolest, a pohlepa je porok. Pohlepa je sebičnost, okrutnost, laž i nesklonost. 

Škrta osoba je škrta i prema drugima i prema sebi, a pohlepna je pohlepna samo prema drugima. Uzima sve za sebe, ne daje ništa drugima, ali uzima od njih. Škrtost predstavlja strah od života. To je pokušaj da se akumulira energija, ali da se ne troši. 

Škrta osoba se trudi da zadrži ono što ima, pohlepna se trudi da prisvoji ono što joj ne pripada. Sa škrtom osobom se možete normalno družiti, raditi ili se zabavljati, ali to ne možete i sa pohlepnom osobom. 

Škrta osoba će se ponekad otvoriti i dati nešto drugima, dok će pohlepna samo uzimati sve za sebe i neće željeti trošiti na druge. Škrta osoba je škrta i na osjećanjima, ali ih ipak posjeduje. U stanju je voljeti i dijeliti ljubav, ali je život sa takvom osobom jako težak. 

Pored škrte osobe nećeš ostati gladan, on će podijeliti koricu hljeba sa tobom. Pohlepan će se zatvoriti sam u sobu i pojesti cijelu tortu da ga niko ne vidi. Pohlepna osoba će obezvrjeđivati ono što je drugima drago. Govoriće da je to loše i nepotrebno. 

On će uzeti najbolje za sebe, a vama će ostaviti ostatke, ako ih bude. Pohlepna osoba ne donosi poklone kada dođe u goste, ali će pojesti svu hranu koja se pred nju iznese, čak će nastojati da nešto ponese sa sobom. Zadatak škrtca je da akumulira i sačuva. 

A onaj pohlepni da ugrabi što više za sebe. Oba su loša, ali pohlepan ne voli nikoga. Škrtost se može liječiti, ali pohlepa nije bolest već porok i zato je bolje kloniti se pohlepnih osoba. Mahatma Gandi je jednom rekao jako zanimljivu rećenicu koja može na jednostavan način objasniti ljudsku pohlepu, a koja glasi ovako: "Zemlja pruža dovoljno da zadovolji svačije potrebe, ali ne i svačiju pohlepu".