Ljubavnica sam i ne razmišljam o osjećanjima njegove žene - Nije učinila ništa da ga zadrži

Obično mi niko ne veruje kada kažem da se nisam namjerno zaljubila u oženjenog muškarca, ali ja stvarno nisam željela da se spetljam sa muškarcem koji je godinama u braku i ima svoju porodicu. 

Naši prvi razgovori su bili o tome zašto je došao na mrežu sa upozavanje sa drugim ženama, jer smo se tu i upoznali. Iz njegove priče sam shvatila da je bio ignorisan kod kuće, supruga ga je često ignorisala i nisu imali intimne odnose dugo godina. 

Meni je njega bilo žao, zbog toga što se više nije osjećao voljeno i poželjno i uvijek sam mu govorila da ne može tako više da živi, jer svako ko je u vezi mora da se osjeća željeno i voljeno od strane svoga partnera. Što smo više pričali i upoznavali se, shvatila sam da imamo toliko zajedničkih stvari koje nas vežu, i dva mjeseca poslije toga priznali smo jedno drugom ljubav i uplovili u vezu. 

Nije me bilo sramota što sam to uradila. Da sam se stavila na mjesto njegove žene i razmišljala o njenim osjećanjima, ne bih mogla da ga volim. Poslije nekog vremena, shvatila sam koliko je u stvari teško imati i održavati jednu vezu na daljinu. Viđamo se kada on može da se vidimo, ne smijem da ga nazovem kada ja to poželim i jednostavno ne može da bude tu pored mene kada mi je potreban. 

Trudim se da ne razmišljam o tome da nisam sada ja ta koja je odjednom u lošem položaju. Ali kada razmislim o nekim stvarima, njegova žena je ipak ta koja se prva distancirala od njega i nije učinila ništa da pokuša da spasi svoj brak. Ako bude shvatila da joj se bliži razvod i ne učini ništa po tom pitanju, onda mi ne bi bilo ni žao da je napusti. 

Ona ima sve što jednoj ženi treba: dobrog muža, skup auto, veliku kuću i puno kućnih ljubimaca. Ali njoj ni to nije dovoljno, uzima svoga muža zdravo za gotovo. Ponaša se sa njim kao da cu cimeri. Ne pruža mu ljubav i intimnost već dugo godina. Zbog ovoga svega meni nje nije žao, a ne bi trebalo ni da je njemu više. Dođem tako nekad u situaciju da pomislim, šta bi se desilo da ja imam muža i da on mene ovako prevari. 

Sigurno bih ga izbacila iz kuće. Jer ja sebe odlično poznajem, bila bih ta koja bi mu pružala ljubav, slušala ga kad priča, posvetila mu svu svoju pažnju i činila sve da mu dam do znanja koliko je velika moja ljubav prema njemu. 

Zbog ovih razloga znam da sam u pravu kada kažem da ne brinem o njenim osjećanjima, jer nije učinila ništa da se on osjeti voljen i poželjan pored nje. Da li to znači da sam ja sada hladnokrvna osoba koja je uništila tuđu vezu? Ja smatram da nisam, ali sada je već kasno i da razmišljam o tome jer sa njim tražim način da se izvučemo iz ovih mutnih voda u koje smo se zajedno upetljali i da počnemo da razmišljamo o zajedničkoj budućnosti koja će biti posvećena samo nama. I nije mi žao zbog toga.