Postoje žene koje se više ne boje ni da plaču ni da vole - Za njih strah više ne postoji

Postoje žene koje se više ne boje, za koje je prekasno za strah. 

Ne boje se da vole, ne boje se da plaču, ne boje se da li će sve stići na vrijeme, ne boje se da li će naći onog pravog. Postoje žene koje se ne boje da pitaju kad nešto ne znaju iako znaju da bi mogle ispasti smiješne zbog toga. Ne boje se da će pogriješiti jer znaju da su greške tu da bismo naučile nešto iz njih.

Postoje žene koje se ne boje sijede kose i bora. Pa nisu ni prve ni poslednje koje imaju taj problem. Znaju da je osmijeh na njihovom licu važniji od toga. Ne boje se onoga što što drugi misle, naročito ih nije briga za mišljenje nebitnih ljudi. 

Nije ih briga da li je suđe oprano poslije večere ili nije jer se ne boje da će im neko prigovoriti za to. Ne boje se da uživaju u onome šta vole, da jedu ono što vole bez obzira što je možda štetno jer znaju da je jedino štetno ne disati i ne živjeti život onako kako želi. 

Ona se ne brine kada njen voljeni dođe kuću u devet umjesti u šest, jer zna da je on voli i da nema razloga za sumnje i brige. Ne boje se da kažu ono što misle i ne žele ni o čemu da ćute. Ne boji se da za ljubav napravi neku glupost, jer se ne boji da izgleda glupo. 

Ne boji se da radi ono što voli, da voli koga želi, da spava sa kim želi. Ne boji se da bude ponosna i da okrene glavu od idiota. Ne boji se da bude sama i da uživa u tišini. Ne boji se da bude direktna i da brani svoj stav. 

Ne krivi nikoga za svoje neuspijehe, ne boji se da će doći kraj jer ona živi život punim plućima onako kako ona to želi. Postoje žene koje su prevazišle svoje strahove i za njih više strah ne postoji.