Najgore je kada izdate sami sebe - Često ignorišemo jasne znakove nevjere jer se bojimo samoće

Smatram da je varanje najgori vid izdaje. Svi misle da im se to ne može dogoditi, dok im se ne dogodi.

Meni se dogodilo, a što je najgore prekasno sam saznala, tek nakon dvije godine veze. Moj tadašnji partner i ja smo se upoznali preko jedne moje poznanice sa kojom je on bio jako dobar prijatelj. Bio je jako privlačan inteligentan i harizmatičan i mislila sam da sam daleko ispod njegove lige. 

Sama sebi sam govorila da nemam nikakve šanse kod njega i da se ne nadam previše. Naša zajednička prijateljica je za razliku od mene bila mnogo atraktivnija i mislila sam kako će njih dvoje završiti zajedno. Jedne prilike sam mu to i rekla, na šta se on nasmijao i rekao da se to vjerovatno nikada neće desiti jer su oni dobri prijatelji i poznaju se jako dugo. 

Čak je rekao da mu ona uopšte nije privlačna i da bi radije sa mnom izašao na kafu nasamo. Bila sam iznenađena tom njegovom izjavom i pomalo zbunjena. Mislila sam da se samo šali, ali kada me nazvao sutradan vidjela sam da je ozbiljan.Veoma brzo sam se zaljubila u njega i bila opčinjena sa njim. 

Nisam vidjela ništa i nikoga osim njega. On i naša zajednička prijateljica su bili iz istog grada. Ona je bila jedina osoba koju je poznavao kada se doselio u moj grad zbog posla pa mi je bilo logično što su provodili toliko vremena zajedno. 

I nas dvije smo bile dobre i između nas se nikada nije pojavila ni mrvica nepovjerenja. Nije mi smetalo što se druže jer sam i ja često bila dio njihovog društva. U meni se ipak počela javljati neka sumnja koja mi nije davala mira. Svi su mi govorili da nije u redu što njih dvoje provode toliko vremena zajedno.

Tada sam počela sumnjati da između njih ipak ima nešto ili je nekada bilo. Otvoreno sam ga pitala šta se dešava između njih. Prvo je negirao sve, ali je kasnije ipak priznao da se prije nekog vremena između njih nešto desilo, ali da je to bilo mnogo prije nego što smo nas dvoje započeli vezu. 

Bilo mi je drago što mi je priznao i prešla sam preko toga. Odlučila sam da završim sa tim za sva vremena i da zaboravim. Ali stvari su se tada zakomplikovale. Jednoga dana sam završila ranije sa poslom i odlučila otići do njega da ga iznenadim. Kada sam pozvonila on mi je otvorio vrata polu nag. Rekao je da je upravo izašao ispod tuša kada sam pozvonila. 

Povjerovala sam mu dok nisam primjetila ženske cipele gurnute iza cipelara. Rekla sam mu da moram da koristim toalet i produžila do njegove spavaće sobe gdje sam zatekla našu zajedničku prijateljicu u njegovom krevetu. Samo sam se okrenula i izašla iz njegovog stana. 

Trčao je za mnom i pokušao da se opravda, ali nisam željela da ga slušam. To je bio kraj naše veze i nije postojao način da se ovaj put iskupi. Cijelo vrijeme sam zanemarivala jasne znakove i stvari koje su mi se dešavale ispred nosa. Bila sam slijepa kod očiju i nisam vidjela da se oboje poigravaju sa mnom. Ne postoji opravdanje za nevjeru. To je nešto preko čega ne mogu preći. 

U toj vezi sam izgubila sebe i izdala sebe i neka svoja uvjerenja. Da sam na vrijeme reagovala možda ne bih završila slomljenog srca. Možda sam se samo bojala samoće i zbog toga nisam vidjela šta se mi se dešava ispred nosa.