Muž me ostavio bez dinara sa bebom od 6 mjeseci: Kako me svekrva spasila kad mi je bilo najteže

Ostala sam sama u iznajmljenom stanu sa šesromjesečnom bebom u naručju i bez i jednog dinara u džepu. Moj muž je uzeo svu našu ušteđevinu i otišao sa ljubavnicom. 


Iste večeri na mojim vratima se pojavila moja svekrva. Došla je čim je saznala šta se desilo. Već sam očekivala da će da me ismijava i vrijeđa, ali ona je samo rekla "Pakuj stvari i dijete, ideš sa mnom." Bilo mi je veoma neprijatno i pokušala sam da je odbijem jer nas dvije nismo bile u najboljim odnosima. Nikada nismo bile bliske i rijetko smo razgovarale. 

Nikada nisam čula da je rekla bilo kakvu ružnu riječ za mene niti sam ja rekla bilo šta ružno o njoj. U tom trenutku sam shvatila da je ona jedina osoba koja mi je ponudila pomoć i koja mi je pružila ruku spasa. Čak mi je moja majka rekla da kod nje nemam mjesta jer je njem stan i ovaku pun jer je moja sestra živjela sa njom. 



Tada mi je moja svekrva uzela bebu iz ruku i rekla mi da se spakujem. Dok sam se pakovala čula sam je kako priča sa mojom kćerkicom i tada sam prvi put vidjela nježnu stranu žene koja je uvijek izgledala ljuto i smrknuto. Spakovala sam stvari i pošla sa njom. 

Moja svekrva je najveću sobu u stanu dala meni i mojoj kćerki, a ona se preselila u manju. Kada sam joj rekla da nema potrebe da nam ustupa svoju veliku sobu, ona mi je odgovorila da joj ne pada na pamet da nas smjesti u onaj mali ćumez od sobe i da je njoj sasvim dovoljno toliko prostora. 



Sutradan kada smo ustale uz kafu mi je predložila da, ako mi se ne sviđa ovaj stan možemo da ga prodamo i kupimo neki drugi, što sam odmah odbila. Kroz razgovor sa njom shvatila sam da ona uopšte nije loša žena i uopšte nije onakva kako mi je izgledala. 

Njeno ponašanje me je duboko pogodilo jer se niko prema meni nije ponašao ovako kao ona. Ja sam mislila da mi je ona najveći životni neprijatelj, a ona je bila jedina koja mi je pritekla u pomoć onda kada mi je najviše trebalo, onda kada mi niko moj nije pritekao u pomoć. 

Ispričala mi je kako je nju njen suprug takođe ostavio sa malom bebom i kako razumije kako mi je jer je prošla kroz sve to. Rekla mi je takođe da su muškarci bića na koja ne možeš uvijek da računaš. Iz dana u dan sve smo se bolje slagale i počela sam da je gledam kao svoju majku. 

Postale smo toliko bliske i sa njom sam mogla da pričam o svemu. Jedina stvar koja me je zanimala, a o kojoj nisam imala hrabrosti da je pitam, je kako šta bi rekla svome sinu kada bi se vratio. Nikada ga nije spominjala. taj odgovor sam dobila i brže nego što sam se nadala.

Jednog jutra dok sam ja spremala bebu u sobi začulo se zvono na vratima. Ona je otvorila vrata i čula sam glas svog odbjeglog supruga kako godvori "Mama ovo je moja buduća supruga. Možemo li ostati kod tebe nekoliko dana jer smo trenutno u nekoj krizi?" 

Odgovorila mu je da ovde nema mjesta za njega jer tu žive njegova kćerka i njena majka, a djevojci je poručila kako bi bilo bolje da bude oprezna da i ona ne bi bila ostavljena za koji mjesec kada se pojavi neka treća i zatvorila im vrata pred nosom. 

Zatim se vratila mućenju fila za tortu kojuje spremala za rođendan svoje unuke. Ostala sam koji minut u sobi i počela da razmišljam da potrežim stan i da se odselim. Ipak je on njen sin i možda bi željela da se pomiri sa njim. Kada sam ušla u kuhinju sa svojim prijedlogom rekla mi je "Sve što ti možeš da uradiš je da umutiš šlag za tortu jer se neće umutiti sam." 

Time mi je dala do znanja da ne želi o tome da govori i da se ponašam kao da se ovo nije desilo. nakon nekog vremena sam počela da radim i na poslu sam upoznala divnog muškarca sa kojim sam počela da planiram brak. Nije mi bilo strah da o tome govorim sa svojom svekrvom jer sam znala da će da me razumije. 

Vidjela sam u njenom ponašanju da joj na neki način nije drago, ali sam shvatila da samo nije željela da ostane ponovo sama i bez svoje unuke. Rekla sam joj "Ti ideš sa nama, a stan ćemo da izdamo." Na njenom licu je zasijao taj rijetki osmijeh koji sam kod nje toliko zavoljela. 

Moja kćerka sada ima sedam godina, a baka je čuva kada god je to potrebno i raduje se dolasku novog unučeta. Možete pričati šta god hoćete, ali moja svekrva je moj anđeo čuvar. Da nije bilo nje ne znam šta bi bilo sa mnom i gdje bih bila danas.

Pokreće Blogger.