Njegova sreća mi je bila najvažnija - Saznala sam da me vara, ali sam ćutala o tome

Već je bilo skoro osam i požurila sam sa doručkom jer moj suprug nije volio da kasni. Prišao mi je poljubio me u čelo i rekao mi da će vozač pokupiti djecu iz škole jer će on ostati duže na poslu. 

Zatim mi je mahnuo i otišao. Nešto je bilo drugačije u njegovom ponašanju u posljednje vrijeme. Mi u stvari nismo uvijek bili srećan par. Znamo se još od fakulteta. Bili smo najbolji prijatelji i ja sam bila pored njega dok je on uživao u vezi sa svojom tada dugodogišnjom djevojkom. 

Bila sam zaljubljena u njega iako sam znala da je u vezi, ali nikada nisam napravila prvi korak ili mu rekla bilo šta. Nakon nekog vremena ona ga je napustila i otišla na više studije. Ja sam mu bila najbliža, pružila sam mu utjehu i provodila mnogo vremena sa njim do jednog dana kada mi je rekao da me voli.

Iako sam bila presrećna pitala sam da li će on ikada biti u stanju da preboli svoju bivšu djevojku. Tog jutra moj suprug je zaboravio svoj telefon kod kuće, a to mu se nikada ne dešava. Telefon je zazvonio, bio je to poziv sa nepoznatog broja. Javila sam se. "Ljubavi kasniću, volim te i vidimo se kasnije" i prekinula je.

Taj glas je bio tako poznat da sam se zaledila. To je bila ona. Suze su počele da mi idu niz lice i počela sam da se tresem od muke i bijesa. Tek sada su mi postali jasni svi ti dodatni sati na poslu i svi ti vikendi koje je morao da radi. Svi ti pokloni i pokazivanje ljubavi nisu bili ništa drugo nego samo način da me zavara.

Moj suprug je napravio budalu od mene. Čulo se zvono na vratima. Smirila sam se i otvorila, to je bio on dosao je po telefon. Pitao je da li je neko zvao, rekla sam da jeste ali da nisam ništa čula bila je neka smetnja na mreži. Zagrlio me je nježno i otišao, a meni je to izgledalo kao da zauvijek odlazi od mene. 

Znala sam da od danas ništa više neće biti isto. Sledećih nekoliko dana za mene su bili pravo mučenje. Nisam više mogla ni da ga poljubim , zagrlim ni da budem sa njim. Poslednjih nekoliko mjeseci on je izgledao toliko srećan, bio je tako dobar prema meni i djeci. Mislila sam da sam napokon poslije svih godina postala njegova inspiracija. 

Otišla sam na nekoliko dana kod svoje majke sa djecom kako bi razmislila o svemu. Jedan dan sam izašla da prošetam i razmislim o svemu i samo sam se srušila. Probudila sam se u bolnici, a on je bio pored mene. Rekli su mi da sam se onesvjestila zbog anksioznosti i niskog krvnog pritiska. 

Odveo me je kući i brinuo o meni, ali ga ipak ponekad nije bilo. Ona mu je nedostajala, i nedostajalo mu je vrijeme koje je provodio sa njom i osjetila sam da je zbog nje on ponovo tako šarmantan i srećan. Ona je vratila život i sreću u njega. 

Uvijek sam željela da on bude srećan zato sam i pustila da stvari idu tako kako idu. Nisam imala hrabrosti da mu priznam da sve znam, bila sam sebična i nisam htjela da ga ostavim i uskratim djecu njegove ljubavi. Čak i da je izabrao nas on ne bi bio srećan i naš brak bi bio kazna za nas obadvoje.