Osobine koje krase moralne ljude - "Svjesni ste svojih predrasuda i grešaka"
Ako uspevate održavati zdrave i smislene odnose s drugima, verovatno ste bolja osoba nego što mislite.
Smatrate sebe dobrom osobom (najvećim delom); Moralnost je, poput mnogih drugih stvari na ovom svetu, relativna. Naravno, svi se slažemo oko temeljnih stvari: ubijanje, krađa i varanje su vrlo loše i nemoralne stvari. Ipak, u svakodnevnom životu se najčešće ne susrećemo sa tim, već su manje moralne dileme ono što definiše naš moralni kompas.
Zato, ako je za vas dobra osoba ona koja je brižna, a za nekoga drugog je to osoba koja drugima daje dovoljno prostora da sami reše svoje probleme, te se ideje mogu sukobiti. Poenta je da dobra osoba ponekad ima međusobno suprotne karakteristike, a činjenica da ne posedujete jednu od tih karakteristika ne znači da ste loša osoba.
Umesto usvajanja ovog binarnog pristupa, koji može biti loš za vaše samopouzdanje, psiholog dr Paul DePompo savetuje da definišete dobru osobu koristeći 3 do 5 reči, i ako većinu tih osobina imate, možete se smatrati (relativno) dobrom osobom. Ako verujete da dobra osoba treba biti prijateljski raspoložena prema drugima, spremna pomoći, pažljiva i darežljiva, ali vi ste introvertirani i teško vam je komunicirati sa drugima, svejedno se možete smatrati dobrom osobom.
Svesni ste svojih predrasuda i grešaka; Niko nije savršen, ali kako reagujete na vlastite greške i jeste li sposobni prepoznati vlastite predrasude, govori mnogo o tome kakva ste osoba. Dolly Chugh, psihološinja sa Univerzizeta New York opisuje to u jednoj od svojih knjiga, gde ističe da je bolje suočiti se sa greškama koje smo učinili i čak izgledati manje savršeno u očima drugih, nego negirati vlastite greške.
Ona ovu kategoriju ljudi naziva "dobricama" jer su u stanju videti da nisu savršeni, ali aktivno rade na tome da postanu bolji. Zapravo većina ljudi nije 100 posto dobra ni loša, već kontinuirano uči iz svojih grešaka, čineći pritom nove.
Vođeni ste dobrim namjerama, ljubavlju i suosjećanjem; Svi povremeno grešimo i skloni smo prebacivati sebi kada kažemo nešto čime smo povredili nekoga, čak i kada je to bilo nehotično. Istina je kako nema razloga da mislite da ste loša osoba zato što ste počinili malugrešku, bitno je kakve su vaše namere.
Moralni filozofi i psiholozi smatraju da su pozitivne namere siguran znak da ste bolja osoba nego što možda mislite. Kada delujete iz hrabrosti, strpljenja, ljubavi, saosećanja i volje da pomognete, te ste u životu uopšteno vođeni pozitivnim namerama, postajete stabilniji, kreativniji i jednostavno bolja osoba.
Nalazite vreme za sebe i za druge; Pomaganje i podržavanje drugih ljudi je hvale vredna vrlina. I više od toga, medicinski stručnjaci ističu da je pomaganje ljudima ukoenjena ljudska potreba koja ima mnoge psihološke i zdravstvene dobrobiti. Može podići vaše raspoloženje i dati vam osećanja smisla i svrhe, koji su izuzetno važni za sretan život.
Naravno da ne treba posvetiti sve svoje vreme i napore u pomaganje drugima da biste bili dobra osoba. Zapravo, malo "sebičnosti" može biti vrlo dobro, jer svima nam je potreban odmor i opuštanje. Šta više, većina ljudi više uživa u pomaganju drugima kada prvo sami srede svoje živote.
Spremni ste učiti iz svojih grešaka i životnih izazova; Kada je reč o savladavanju poteškoća, ljudi se dele u dve kategorije: one koji se predaju i one koji životne izazove vide kao ono što jesu - izazovi. Što ste sposobniji zauzeti aktivan stav prema izazovima, to postajete bolja osoba, profesionalac, roditelj i tako dalje.
Carol Dweck, lekar i profesorka na Univerzitetu Stanford ovaj aktivni stav prema životu naziva "psihologijom rasta", jer ljudi koji veruju da mogu poboljšati svoj život i prevaziđu prepreke, razvijaju svoje talente i veštine. Zato, ako smatrate da možete učiti iz svojih grešaka i osećate da ste se promenili i evoluirali s godinama, bolji ste nego što možda mislite.
Smatrate sebe dobrom osobom (najvećim delom); Moralnost je, poput mnogih drugih stvari na ovom svetu, relativna. Naravno, svi se slažemo oko temeljnih stvari: ubijanje, krađa i varanje su vrlo loše i nemoralne stvari. Ipak, u svakodnevnom životu se najčešće ne susrećemo sa tim, već su manje moralne dileme ono što definiše naš moralni kompas.
Zato, ako je za vas dobra osoba ona koja je brižna, a za nekoga drugog je to osoba koja drugima daje dovoljno prostora da sami reše svoje probleme, te se ideje mogu sukobiti. Poenta je da dobra osoba ponekad ima međusobno suprotne karakteristike, a činjenica da ne posedujete jednu od tih karakteristika ne znači da ste loša osoba.
Umesto usvajanja ovog binarnog pristupa, koji može biti loš za vaše samopouzdanje, psiholog dr Paul DePompo savetuje da definišete dobru osobu koristeći 3 do 5 reči, i ako većinu tih osobina imate, možete se smatrati (relativno) dobrom osobom. Ako verujete da dobra osoba treba biti prijateljski raspoložena prema drugima, spremna pomoći, pažljiva i darežljiva, ali vi ste introvertirani i teško vam je komunicirati sa drugima, svejedno se možete smatrati dobrom osobom.
Svesni ste svojih predrasuda i grešaka; Niko nije savršen, ali kako reagujete na vlastite greške i jeste li sposobni prepoznati vlastite predrasude, govori mnogo o tome kakva ste osoba. Dolly Chugh, psihološinja sa Univerzizeta New York opisuje to u jednoj od svojih knjiga, gde ističe da je bolje suočiti se sa greškama koje smo učinili i čak izgledati manje savršeno u očima drugih, nego negirati vlastite greške.
Ona ovu kategoriju ljudi naziva "dobricama" jer su u stanju videti da nisu savršeni, ali aktivno rade na tome da postanu bolji. Zapravo većina ljudi nije 100 posto dobra ni loša, već kontinuirano uči iz svojih grešaka, čineći pritom nove.
Vođeni ste dobrim namjerama, ljubavlju i suosjećanjem; Svi povremeno grešimo i skloni smo prebacivati sebi kada kažemo nešto čime smo povredili nekoga, čak i kada je to bilo nehotično. Istina je kako nema razloga da mislite da ste loša osoba zato što ste počinili malugrešku, bitno je kakve su vaše namere.
Moralni filozofi i psiholozi smatraju da su pozitivne namere siguran znak da ste bolja osoba nego što možda mislite. Kada delujete iz hrabrosti, strpljenja, ljubavi, saosećanja i volje da pomognete, te ste u životu uopšteno vođeni pozitivnim namerama, postajete stabilniji, kreativniji i jednostavno bolja osoba.
Nalazite vreme za sebe i za druge; Pomaganje i podržavanje drugih ljudi je hvale vredna vrlina. I više od toga, medicinski stručnjaci ističu da je pomaganje ljudima ukoenjena ljudska potreba koja ima mnoge psihološke i zdravstvene dobrobiti. Može podići vaše raspoloženje i dati vam osećanja smisla i svrhe, koji su izuzetno važni za sretan život.
Naravno da ne treba posvetiti sve svoje vreme i napore u pomaganje drugima da biste bili dobra osoba. Zapravo, malo "sebičnosti" može biti vrlo dobro, jer svima nam je potreban odmor i opuštanje. Šta više, većina ljudi više uživa u pomaganju drugima kada prvo sami srede svoje živote.
Spremni ste učiti iz svojih grešaka i životnih izazova; Kada je reč o savladavanju poteškoća, ljudi se dele u dve kategorije: one koji se predaju i one koji životne izazove vide kao ono što jesu - izazovi. Što ste sposobniji zauzeti aktivan stav prema izazovima, to postajete bolja osoba, profesionalac, roditelj i tako dalje.
Carol Dweck, lekar i profesorka na Univerzitetu Stanford ovaj aktivni stav prema životu naziva "psihologijom rasta", jer ljudi koji veruju da mogu poboljšati svoj život i prevaziđu prepreke, razvijaju svoje talente i veštine. Zato, ako smatrate da možete učiti iz svojih grešaka i osećate da ste se promenili i evoluirali s godinama, bolji ste nego što možda mislite.
KOMENTARI