Naše bake su fino govorile: "Mora da se zna ko je koga rodio - I verujte stvarno mora"
Ako postavite deci granice, ona će znati da ih volite i da su vam važna i sam taj osećaj stvoriće od njih srećne i zadovoljne ljude.
Kad mali čovek zna dokle su njegove granice, Znaće da poštuje i tuđe. To je dobra osobina za život. Vaspitanje sopstvenog deteta nije kvantna fizika. Mnogo je lakše od toga, ali je potreban trud. To neće raditi sa tolikim uspehom niko sem vas, naprotiv.
Vaši temelji vaspitanja toliko moraju da budu nepomerljivi i stabilni. Da odole svim pritiscima društva i škole koji će im se kroz život nametnuti. Dobro vaspitanje ima četiri temelja: ljubav, granice, poverenje i zdrav razum.
Ukratko – sve ono što i treba da uselite detetu, kao dar, u mozak i srce. Vaša baka je lepo govorila – mora da se zna ko je koga rodio. I verujte- stvarno mora. Kad mali čovek zna dokle su njegove granice, znaće da poštuje i tuđe To je dobra osobina za život.
Granice koje postavljate detetu, nisu ograničenja ona ne sprečavaju i ne guše dete, naprotiv granice služe da dete nauče osnovnim stvarima I da im podare slobodu i sigurnost. Granica nije kad ne dozvolite detetu da skače po barama, nego kad mu objasnite da nikad neće dobiti ništa plakanjem.
Izvoli, hvala, izvini i volim te. Dete mora da zna da primeni i da to iskreno misli, a ne samo kad ode u goste. To ipak neće videti na televiziji nego od vas. Da li će psovati ili grliti, mrzeti ili voleti ljude i svoje okruženje vaša je lična zasluga.
Zvuči kao velika odgovornost, a zapravo je pravo zadovoljstvo. Vaspitanje je dvosmerna ulica.Vi decu učite ono što ste naučili kroz život, a oni vas podsećaju na instikte i radost igre. Na koju vi ponekad zaboravljate i svima je korisno.
Nije potrebno da lažete decu, i da im pričate da je svet jedno magično mesto sa leptirima i jednorozima, ali nemojte ih zaraziti ni pesimizmom. Naučite ih da u nelepom svetu vide lepe stvari i znaju da ih poštuju! Vratite ih prirodi i prirodu njima. Pustite ih da sami idu u školu i tako spoznaju svet, na tom kratkom putu. Bez strepnje.
Jednog će vas dana, vaša vaspitana deca opominjati za iste one stvari koje ste ih vi naučili i znaće sutra i druge lepo da vaspitaju. I to ne samo svoju decu, a vaše unučiće, nego i sve te ljude koji nisu imali tu blagodet da ih neko lepo vaspita.
Mnoge su se stvari promenile, svet je postao malko čudan, ali deca će zauvek ostati odraz u ogledalu svega onoga što jesmo i nismo bili prema njima i svetu onda kad smo im bili najpotrebniji u detinjstvu. Ako postavite deci granice, ona će znati da ih volite i da su vam važna i sam taj osećaj stvoriće od njih srećne i zadovoljne ljude.
Što je i vaš krajnji cilj.
Kad mali čovek zna dokle su njegove granice, Znaće da poštuje i tuđe. To je dobra osobina za život. Vaspitanje sopstvenog deteta nije kvantna fizika. Mnogo je lakše od toga, ali je potreban trud. To neće raditi sa tolikim uspehom niko sem vas, naprotiv.
Vaši temelji vaspitanja toliko moraju da budu nepomerljivi i stabilni. Da odole svim pritiscima društva i škole koji će im se kroz život nametnuti. Dobro vaspitanje ima četiri temelja: ljubav, granice, poverenje i zdrav razum.
Ukratko – sve ono što i treba da uselite detetu, kao dar, u mozak i srce. Vaša baka je lepo govorila – mora da se zna ko je koga rodio. I verujte- stvarno mora. Kad mali čovek zna dokle su njegove granice, znaće da poštuje i tuđe To je dobra osobina za život.
Granice koje postavljate detetu, nisu ograničenja ona ne sprečavaju i ne guše dete, naprotiv granice služe da dete nauče osnovnim stvarima I da im podare slobodu i sigurnost. Granica nije kad ne dozvolite detetu da skače po barama, nego kad mu objasnite da nikad neće dobiti ništa plakanjem.
Izvoli, hvala, izvini i volim te. Dete mora da zna da primeni i da to iskreno misli, a ne samo kad ode u goste. To ipak neće videti na televiziji nego od vas. Da li će psovati ili grliti, mrzeti ili voleti ljude i svoje okruženje vaša je lična zasluga.
Zvuči kao velika odgovornost, a zapravo je pravo zadovoljstvo. Vaspitanje je dvosmerna ulica.Vi decu učite ono što ste naučili kroz život, a oni vas podsećaju na instikte i radost igre. Na koju vi ponekad zaboravljate i svima je korisno.
Nije potrebno da lažete decu, i da im pričate da je svet jedno magično mesto sa leptirima i jednorozima, ali nemojte ih zaraziti ni pesimizmom. Naučite ih da u nelepom svetu vide lepe stvari i znaju da ih poštuju! Vratite ih prirodi i prirodu njima. Pustite ih da sami idu u školu i tako spoznaju svet, na tom kratkom putu. Bez strepnje.
Jednog će vas dana, vaša vaspitana deca opominjati za iste one stvari koje ste ih vi naučili i znaće sutra i druge lepo da vaspitaju. I to ne samo svoju decu, a vaše unučiće, nego i sve te ljude koji nisu imali tu blagodet da ih neko lepo vaspita.
Mnoge su se stvari promenile, svet je postao malko čudan, ali deca će zauvek ostati odraz u ogledalu svega onoga što jesmo i nismo bili prema njima i svetu onda kad smo im bili najpotrebniji u detinjstvu. Ako postavite deci granice, ona će znati da ih volite i da su vam važna i sam taj osećaj stvoriće od njih srećne i zadovoljne ljude.
Što je i vaš krajnji cilj.
KOMENTARI