Dobro obratite pažnju: Mentalne zamke koje mogu da nas zaustave na putu našeg uspjeha
Uspešni ljudi postali su uspešni jer znaju da prepoznaju ovu greške, ali i da ih izbegnu!
1. Emocionalna racionalizacija Često koristimo svoje emocije kao potvrdu ili lažnost neke informacije. To je moćna mentalna zamka u koju je izuzetno lako upasti. Na primer, kada pomislite: "Osećam da su moje ideje beskorisne, zato ih neću otkriti na sastanku".
Psiholozi veruju da, ako želimo da se odupremo emocionalnoj racionalizaciji, sebi treba da postavilo sledeće pitanje: Da li postoji neka činjenica koja potvrđuje moju odluku zasnovanu na emocijama? Delujte u skladu sa realnim odgovorom.
Kada svoja osećanja smatrate nepokolebljivom istinom i vodite se njima u teškim situacijama, gubite sposobnost logičkog zaključivanja i jasnog razmišljanja, zbog čega lako možete da donesete pogrešnu odluku. 2. Prebacivanje krivice Većina ljudi je bar jednom u životu za svoje greške okrivila druge ljude ili okolnosti.
"To radimo često, i to zato što ovakav pristup laska našem samopouzdanju i podiže ga istovremeno izbegavajući da shvatimo da smo sami krivi za svoje greške i njihove posledice", kaže psiholog prof. dr Suzan Vitborn.
Ipak, kada odbijemo da prihvatimo odgovornost za posledice sopstvenog ponašanja, istovremeno gubimo priliku da naučimo nešto iz tih svojih grešaka. Imajte u vidu da se najvažnije životne lekcije uče iz ličnog iskustva, čak i kada to iskustvo nije naročito prijatno.
Da bismo mogli da prestanemo da krivimo druge za ono za šta smo sami krivi, moramo se potruditi da radimo na osećaju empatije u nama samima. Fokusirajte se na razumevanje druge osobe. Pokušajte da se stavite u njenu kožu. I najvažnije - prestanite da verujete da ste uvek u pravu.
3. Sklonost krajnjem pesimizmu Mnogi ljudi su bar jednom upali u zamku negativnog pogleda na svet, koji nas tera da u budućnosti očekujemo samo nesreću i katastrofe. Naučnici su otkrili da strah, a naročito iracionalni, igra veliku ulogu u životu ekstremnih pesimista.
Ako konstantno očekujete sve najgore, to će se i odraziti na vaš život; pritom, stručnjaci kažu da pesimizam neizbežno vodi u stres, anksioznost, pa čak i depresiju. 4. Žudnja za pravdom Ovakvi ljudi duboko veruju da se svaka životna situacija mora završiti na način koji je fer i pošten.
Ali, morate da shvatite da je život nije baš neki fer igrač, niti neka poštenjačina. Kroz "borbu s vetrenjačama" u želji za pravdom, samo ćete gubiti energiju, a verovatno i prikupljati još više razočaranja. Umesto da se ljutite što na ovom svetu nema dovoljno pravde i tako trujete dušu, okrenite se onome što vas umiruje i raduje, ali i čini da u životu dostignete uspeh.
5. Sve primate k srcu Sve što se dešava shvatate lično, krivite sebe za sve što se događa vama i vašim voljenima, čak i ako tu nema puno logike? Na primer, dete je dobilo lošu ocenu, a vi krivite sebe jer mu niste više pomagali sa domaćim zadacima.
Psiholozi veruju da kada sve što se dešava shvatate lično, na kraju ćete biti zatrpani osećajem krivice, sramote i inferiornosti. Da biste se izborili sa ovako iskrivljenom percepcijom, izolujte se i hladne glave razmislite koju ste tačno ulogu odigrali u nekoj situaciji i da li je krivica zaista samo vaša. Posmatrajući sa strane, verovatno ćete shvatiti da je puno faktora uticalo na ishod neke situacije i da niste baš 100 % odgovorni.
1. Emocionalna racionalizacija Često koristimo svoje emocije kao potvrdu ili lažnost neke informacije. To je moćna mentalna zamka u koju je izuzetno lako upasti. Na primer, kada pomislite: "Osećam da su moje ideje beskorisne, zato ih neću otkriti na sastanku".
Psiholozi veruju da, ako želimo da se odupremo emocionalnoj racionalizaciji, sebi treba da postavilo sledeće pitanje: Da li postoji neka činjenica koja potvrđuje moju odluku zasnovanu na emocijama? Delujte u skladu sa realnim odgovorom.
Kada svoja osećanja smatrate nepokolebljivom istinom i vodite se njima u teškim situacijama, gubite sposobnost logičkog zaključivanja i jasnog razmišljanja, zbog čega lako možete da donesete pogrešnu odluku. 2. Prebacivanje krivice Većina ljudi je bar jednom u životu za svoje greške okrivila druge ljude ili okolnosti.
"To radimo često, i to zato što ovakav pristup laska našem samopouzdanju i podiže ga istovremeno izbegavajući da shvatimo da smo sami krivi za svoje greške i njihove posledice", kaže psiholog prof. dr Suzan Vitborn.
Ipak, kada odbijemo da prihvatimo odgovornost za posledice sopstvenog ponašanja, istovremeno gubimo priliku da naučimo nešto iz tih svojih grešaka. Imajte u vidu da se najvažnije životne lekcije uče iz ličnog iskustva, čak i kada to iskustvo nije naročito prijatno.
Da bismo mogli da prestanemo da krivimo druge za ono za šta smo sami krivi, moramo se potruditi da radimo na osećaju empatije u nama samima. Fokusirajte se na razumevanje druge osobe. Pokušajte da se stavite u njenu kožu. I najvažnije - prestanite da verujete da ste uvek u pravu.
3. Sklonost krajnjem pesimizmu Mnogi ljudi su bar jednom upali u zamku negativnog pogleda na svet, koji nas tera da u budućnosti očekujemo samo nesreću i katastrofe. Naučnici su otkrili da strah, a naročito iracionalni, igra veliku ulogu u životu ekstremnih pesimista.
Ako konstantno očekujete sve najgore, to će se i odraziti na vaš život; pritom, stručnjaci kažu da pesimizam neizbežno vodi u stres, anksioznost, pa čak i depresiju. 4. Žudnja za pravdom Ovakvi ljudi duboko veruju da se svaka životna situacija mora završiti na način koji je fer i pošten.
Ali, morate da shvatite da je život nije baš neki fer igrač, niti neka poštenjačina. Kroz "borbu s vetrenjačama" u želji za pravdom, samo ćete gubiti energiju, a verovatno i prikupljati još više razočaranja. Umesto da se ljutite što na ovom svetu nema dovoljno pravde i tako trujete dušu, okrenite se onome što vas umiruje i raduje, ali i čini da u životu dostignete uspeh.
5. Sve primate k srcu Sve što se dešava shvatate lično, krivite sebe za sve što se događa vama i vašim voljenima, čak i ako tu nema puno logike? Na primer, dete je dobilo lošu ocenu, a vi krivite sebe jer mu niste više pomagali sa domaćim zadacima.
Psiholozi veruju da kada sve što se dešava shvatate lično, na kraju ćete biti zatrpani osećajem krivice, sramote i inferiornosti. Da biste se izborili sa ovako iskrivljenom percepcijom, izolujte se i hladne glave razmislite koju ste tačno ulogu odigrali u nekoj situaciji i da li je krivica zaista samo vaša. Posmatrajući sa strane, verovatno ćete shvatiti da je puno faktora uticalo na ishod neke situacije i da niste baš 100 % odgovorni.
KOMENTARI