Situacije u kojim morate biti sebičniji - "Sebičnost može poboljšati odnose sa drugima"
Ako pokušavate nekome pomoći, a to vam skreće pažnju sa sopstvenih ciljeva
Morate biti sebičniji, tvrdi Bendžamin Fišel, pisac i sukreator bloga Project Monkey Mind namenjenog onima koji žele slobodniji i ispunjeniji život. Iako je očito da nije dobro takav biti celo vreme, sebičnost je važna u trenucima kada vreme trebate posvetiti radu na sebi.
Ona vam omogućuje da se usresredite jer vam pažnja više nije podeljena između lične koristi i brige za druge. Što više možete investirati u sebe, to ste više u stanju razvijati se i rasti - i pomoći drugima, ističe Fišel. Iako se to čini suprotno zdravom razumu, sebičnost vam može poboljšati odnose s drugima.
Postavljanjem čvrstih granica naučićete ljude da ste u stanju reći ne pa će tome prilagoditi očekivanja i neće biti razočarani ili povređeni. Kako da znate kada treba da budemo sebičniji, pitate se? Fišel nabraja: 1) ako pokušavate nekome pomoći, a to vam skreće pažnju sa sopstvenih ciljeva
2) ako se suzdržavate realizovati posao, neku stvar ili život kakav želite zato što ste zabrinuti da bi to moglo nekoga povrediti 3) ako u vašem životu ima ljudi koji vas emocionalno iscrpljuju i sprečavaju da ostvarite svoj potencijal i budete najbolja verzija sebe.
Ali sebični morate biti na pravi način - Ben ih nabraja četiri: 1. Više vremena posvetite svojoj edukaciji - samoobrazovanje i lični razvoj jedna je od najboljih stvari koje možete učiniti za sebe. Možda imate obveze prema drugima ili drugi očekuju da nešto učinite s njima ili za njih, no nekad je bolje svoje vreme i novac uložiti u knjige i kurseve, te ostale stvari koje će vam pomoći da napredujete.
2. Iskoristite više prilika da kažete ne - mnogi od nas ne žele povrediti druge ili zakomplikovati stvari pa na kraju kažu da u vezi s previše toga što zapravo ne žele učiniti. Trebate moći kazati ne bez straha i osećaja krivice. Svaka prilika da kažete ne kada to želite reći prilika je da vežbate zauzimanje za sebe i jačate samopouzdanje. To ne znači da trebate biti agresivni - to znači da možete biti iskreni.
3. Manje vremena trošite na pozive i poruke prijateljima - u SAD-u su izračunali da osoba u proseku svaki dan 4,7 sati potroši služeći se telefonom. Velika je većina tog vremena protraćena. Nesreća je što gotovo svi imaju tu naviku pa kad se želite udaljiti od društvenih medija, primanja i slanja poruka, te smanjiti količinu telefonskih razgovora, može se činiti da ste se počeli izolovati, a neki se prijatelji čak mogu naći uvređenima. No, i ovde se isplati biti sebičan. Ne samo da će vam reduciranjem upotrebe telefona ostati više vremena za bavljenje stvarima koje želite da radite nego će vam i druženja s prijateljima licem u lice biti bogatija i sadržajnija.
4. Svako malo budite namerno lenji - zbog društvea smo skloni tome da želimo svaki trenutak učiniti produktivnim. No nije zdravo neprestano biti u pogonu - dobro je i za telo i za um uzeti pauzu da se napune baterije. Podsetite se da ne morate uvek "nešto postići", da možete većinu slobodnog dana ostati u krevetu i čitati ili gledati filmove i/ili dremuckati, ili otići u prirodu lagano prošetati bez popratnog plana i programa aktivnosti "da biste potpuno iskoristili" to vreme.
Morate biti sebičniji, tvrdi Bendžamin Fišel, pisac i sukreator bloga Project Monkey Mind namenjenog onima koji žele slobodniji i ispunjeniji život. Iako je očito da nije dobro takav biti celo vreme, sebičnost je važna u trenucima kada vreme trebate posvetiti radu na sebi.
Ona vam omogućuje da se usresredite jer vam pažnja više nije podeljena između lične koristi i brige za druge. Što više možete investirati u sebe, to ste više u stanju razvijati se i rasti - i pomoći drugima, ističe Fišel. Iako se to čini suprotno zdravom razumu, sebičnost vam može poboljšati odnose s drugima.
Postavljanjem čvrstih granica naučićete ljude da ste u stanju reći ne pa će tome prilagoditi očekivanja i neće biti razočarani ili povređeni. Kako da znate kada treba da budemo sebičniji, pitate se? Fišel nabraja: 1) ako pokušavate nekome pomoći, a to vam skreće pažnju sa sopstvenih ciljeva
2) ako se suzdržavate realizovati posao, neku stvar ili život kakav želite zato što ste zabrinuti da bi to moglo nekoga povrediti 3) ako u vašem životu ima ljudi koji vas emocionalno iscrpljuju i sprečavaju da ostvarite svoj potencijal i budete najbolja verzija sebe.
Ali sebični morate biti na pravi način - Ben ih nabraja četiri: 1. Više vremena posvetite svojoj edukaciji - samoobrazovanje i lični razvoj jedna je od najboljih stvari koje možete učiniti za sebe. Možda imate obveze prema drugima ili drugi očekuju da nešto učinite s njima ili za njih, no nekad je bolje svoje vreme i novac uložiti u knjige i kurseve, te ostale stvari koje će vam pomoći da napredujete.
2. Iskoristite više prilika da kažete ne - mnogi od nas ne žele povrediti druge ili zakomplikovati stvari pa na kraju kažu da u vezi s previše toga što zapravo ne žele učiniti. Trebate moći kazati ne bez straha i osećaja krivice. Svaka prilika da kažete ne kada to želite reći prilika je da vežbate zauzimanje za sebe i jačate samopouzdanje. To ne znači da trebate biti agresivni - to znači da možete biti iskreni.
3. Manje vremena trošite na pozive i poruke prijateljima - u SAD-u su izračunali da osoba u proseku svaki dan 4,7 sati potroši služeći se telefonom. Velika je većina tog vremena protraćena. Nesreća je što gotovo svi imaju tu naviku pa kad se želite udaljiti od društvenih medija, primanja i slanja poruka, te smanjiti količinu telefonskih razgovora, može se činiti da ste se počeli izolovati, a neki se prijatelji čak mogu naći uvređenima. No, i ovde se isplati biti sebičan. Ne samo da će vam reduciranjem upotrebe telefona ostati više vremena za bavljenje stvarima koje želite da radite nego će vam i druženja s prijateljima licem u lice biti bogatija i sadržajnija.
4. Svako malo budite namerno lenji - zbog društvea smo skloni tome da želimo svaki trenutak učiniti produktivnim. No nije zdravo neprestano biti u pogonu - dobro je i za telo i za um uzeti pauzu da se napune baterije. Podsetite se da ne morate uvek "nešto postići", da možete većinu slobodnog dana ostati u krevetu i čitati ili gledati filmove i/ili dremuckati, ili otići u prirodu lagano prošetati bez popratnog plana i programa aktivnosti "da biste potpuno iskoristili" to vreme.
KOMENTARI