Poznati psiholog otkriva: Prvi znakovi koji mogu pokazati da je ljubavna veza postala samo navika
Psiholog Elena Kuzmanović otkriva prve znakove koji mogu pokazati da je veza postala samo navika i kako da to spriječite
Da li je to trenutak emotivnog zasićenja ili ste se "uspavali", pa je vreme da se trgnete dok još nije kasno? Kada i zašto ljubav prerasta u rutinu? Da li je moguće izbeći takav scenario ili to kad-tad čeka sve parove? - Najčešći razlog zašto ljubav prelazi u naviku je uzimanje odnosa "zdravo za gotovo" - kaže za "Život plus" psiholog Elena Kuzmanović.
- U teoriji znamo da je ljubav potrebno negovati da bi trajala, ali u praksi ljudi, nažalost, u nekom trenutku prestanu da se trude, misleći da će njihov odnos uvek biti isti bez ikakvog ulaganja. Početak veze je najčešće obeležen jakim emocijama i građenje odnosa teče lako.
Kada prođe početna zaljubljenost i zanesenost, koja može da traje od šest meseci do dve godine, mnogo bolje poznajemo partnera, nema više idealizacije i odnos bi trebalo da postane zreliji. S jedne strane, osećamo veću sigurnost i stabilnost u vezi ili braku, ali takođe odnos traži i više truda da bi zadržao dinamiku, što je napornije za partnere.
Šta nam prvo govori da je ljubav prerasla u rutinu i koliko to treba da nas zabrine? - Da je ljubav postala navika znamo kada više ne osećamo motivaciju da se trudimo. To najčešće znači da su partneri ušli u pasivnu rutinu, da se većina stvari podrazumeva, da ne postoji aktivan osećaj ljubavi i da im je nekada zanimljivije da vreme provode sa drugim ljudima.
Osećamo da postoji ljubav, ali je više "uspavana" nego živa i manje je prijatnih emocija kada smo sa partnerom. Seksualni život prerasta u rutinu, a gubitak seksualne želje takođe prati osećaj učmalosti u odnosu. Naša sagovornica naglašava da je upravo to trenutak kada bi trebalo da se "probudimo", jer takva situacija vodi ka rastanku ili ostajanju u emotivnoj zajednici koja partnere ne ispunjava dovoljno, ali im donosi određenu sigurnost:
- Stvari ne postaju bolje same od sebe, već se situacija vremenom pogoršava. Partneri najčešće ustaljenu dinamiku prekidaju interesovanjima van odnosa. Neretko i interesovanjima za nove partnere i vanpartnerske veze. Dolazi do situacija koje su često destruktivne po emotivni odnos.
U korenu svega je pogrešno shvatanje da ljubav vremenom nestaje i da ne možemo ništa da učinimo da to sprečimo. Zbog toga ljudi odustaju od ulaganja, pa pronađu nove partnere ili se mire sa situacijom zbog sekundarnih dobiti koje imaju u vezi ili braku. Nekada je strah od promena ili samoće snažna motivacija da ljudi ostanu u takvom odnosu.
Da li emotivna zasićenost dovodi do navike u vezi ili braku? - Ne mora uvek da se radi o emotivnom zasićenju, ali to može biti jedan od uzroka - kaže psiholog. - Nekada je partnerima, zaista, stalo da njihov emotivni odnos uspe, ali dozvole da im svakodnevica, teškoće na poslu ili roditeljstvo, pomere fokus sa toga i jednostavno ga zapostave.
Zato je veoma važno da se partnerstvu daje jednak značaj kao i roditeljstvu, jer dobro roditeljstvo prilično zavisi od stabilnog partnerstva. Emotivno zasićenje nastaje kod parova koji su razvili nezreli odnos koji je u datom trenutku donosio emotivnu dobit. Onda su želeli da krenu u novu fazu, ali nisu uspeli.
Do navike u ljubavi najčešće dolazi kada partnerski odnos postane ozbiljniji i stabilniji, ali je individualno kada će se to desiti. Kod osoba koje stalno teže ka nečem novom, taj period dolazi ranije, jer svaku rutinu shvataju kao naviku i nekakvu vrstu gašenja odnosa.
- Rutina koju ostvarimo u odnosu ne mora nužno da bude loša, jer nam je potrebno da osećamo stabilnost i neku vrstu sigurnosti, da možemo da predvidimo događaje i da se oslonimo na partnera. Ali postoji razlika između stabilne rutine i učmalosti. Rutina služi da se život odvija na način na koji želimo i u tome možemo da uživamo, dok učmalost nosi gubitak energije i motivacije za bilo kakve aktivnosti u odnosu. To postaje sumorna realnost naspram neostvarene želje da živimo drugačije.
Kada moramo da shvatimo da je kraj i da više ništa ne može da se učini na poboljšanju odnosa? - Ukoliko osećanje učmalosti potraje predugo, potroše se kapaciteti i motivi da se nešto učini, pa je tada kraj veze realna opcija - kaže Elena. - Ako imamo svest o tome da bi uzbuđenje u odnosu trebalo da se održava najpre na nivou ličnosti i bliskosti sa partnerom, onda je moguće i blagovremeno preventivno delovati.
Izvor: Novosti
- U teoriji znamo da je ljubav potrebno negovati da bi trajala, ali u praksi ljudi, nažalost, u nekom trenutku prestanu da se trude, misleći da će njihov odnos uvek biti isti bez ikakvog ulaganja. Početak veze je najčešće obeležen jakim emocijama i građenje odnosa teče lako.
Kada prođe početna zaljubljenost i zanesenost, koja može da traje od šest meseci do dve godine, mnogo bolje poznajemo partnera, nema više idealizacije i odnos bi trebalo da postane zreliji. S jedne strane, osećamo veću sigurnost i stabilnost u vezi ili braku, ali takođe odnos traži i više truda da bi zadržao dinamiku, što je napornije za partnere.
Šta nam prvo govori da je ljubav prerasla u rutinu i koliko to treba da nas zabrine? - Da je ljubav postala navika znamo kada više ne osećamo motivaciju da se trudimo. To najčešće znači da su partneri ušli u pasivnu rutinu, da se većina stvari podrazumeva, da ne postoji aktivan osećaj ljubavi i da im je nekada zanimljivije da vreme provode sa drugim ljudima.
Osećamo da postoji ljubav, ali je više "uspavana" nego živa i manje je prijatnih emocija kada smo sa partnerom. Seksualni život prerasta u rutinu, a gubitak seksualne želje takođe prati osećaj učmalosti u odnosu. Naša sagovornica naglašava da je upravo to trenutak kada bi trebalo da se "probudimo", jer takva situacija vodi ka rastanku ili ostajanju u emotivnoj zajednici koja partnere ne ispunjava dovoljno, ali im donosi određenu sigurnost:
- Stvari ne postaju bolje same od sebe, već se situacija vremenom pogoršava. Partneri najčešće ustaljenu dinamiku prekidaju interesovanjima van odnosa. Neretko i interesovanjima za nove partnere i vanpartnerske veze. Dolazi do situacija koje su često destruktivne po emotivni odnos.
U korenu svega je pogrešno shvatanje da ljubav vremenom nestaje i da ne možemo ništa da učinimo da to sprečimo. Zbog toga ljudi odustaju od ulaganja, pa pronađu nove partnere ili se mire sa situacijom zbog sekundarnih dobiti koje imaju u vezi ili braku. Nekada je strah od promena ili samoće snažna motivacija da ljudi ostanu u takvom odnosu.
Da li emotivna zasićenost dovodi do navike u vezi ili braku? - Ne mora uvek da se radi o emotivnom zasićenju, ali to može biti jedan od uzroka - kaže psiholog. - Nekada je partnerima, zaista, stalo da njihov emotivni odnos uspe, ali dozvole da im svakodnevica, teškoće na poslu ili roditeljstvo, pomere fokus sa toga i jednostavno ga zapostave.
Zato je veoma važno da se partnerstvu daje jednak značaj kao i roditeljstvu, jer dobro roditeljstvo prilično zavisi od stabilnog partnerstva. Emotivno zasićenje nastaje kod parova koji su razvili nezreli odnos koji je u datom trenutku donosio emotivnu dobit. Onda su želeli da krenu u novu fazu, ali nisu uspeli.
Do navike u ljubavi najčešće dolazi kada partnerski odnos postane ozbiljniji i stabilniji, ali je individualno kada će se to desiti. Kod osoba koje stalno teže ka nečem novom, taj period dolazi ranije, jer svaku rutinu shvataju kao naviku i nekakvu vrstu gašenja odnosa.
- Rutina koju ostvarimo u odnosu ne mora nužno da bude loša, jer nam je potrebno da osećamo stabilnost i neku vrstu sigurnosti, da možemo da predvidimo događaje i da se oslonimo na partnera. Ali postoji razlika između stabilne rutine i učmalosti. Rutina služi da se život odvija na način na koji želimo i u tome možemo da uživamo, dok učmalost nosi gubitak energije i motivacije za bilo kakve aktivnosti u odnosu. To postaje sumorna realnost naspram neostvarene želje da živimo drugačije.
Kada moramo da shvatimo da je kraj i da više ništa ne može da se učini na poboljšanju odnosa? - Ukoliko osećanje učmalosti potraje predugo, potroše se kapaciteti i motivi da se nešto učini, pa je tada kraj veze realna opcija - kaže Elena. - Ako imamo svest o tome da bi uzbuđenje u odnosu trebalo da se održava najpre na nivou ličnosti i bliskosti sa partnerom, onda je moguće i blagovremeno preventivno delovati.
Izvor: Novosti
KOMENTARI