Psiholozi zaključili: Pojedinim ponašanjima majke bi mogle itekako naštetiti dječijoj psihi
Sami opravdavamo majke što su vikale, tukle nas - nismo bili dobri, nismo ih slušali. Verujemo da su naša braća i sestre drugačije tretirani jer su oni dobri, vredni ljubavi i divljenja, a mi nismo. "Mi smo teški, lenji, nestašni, glupi" - kako nas je majka nazvala. I sa tim uverenjem odrastamo.
1. Nabijanje osećaja krivice i stida Ovo ponašanje počinje rečima "Ti uvek..." ili "Ti nikada..." i snažno se urezuju u svest deteta. U dečjoj glavi to postaje i lična kritika, glas koji stalno ponavlja, krivi i ističe greške, a pohvale izbegava. 2. Uloga žrtve Mnoge majke zapravo igraju ulogu žrtve, a deca toga nisu ni svesna.
Toksična majka stalno podseća dete koliko je nezahvalno, a rečenicu obično završava sa: "Posle svega što sam uradila za tebe". Ovakvo ponašanje živi u detetu i kada odraste, a majka nastavlja svoju toksičnu ulogu, pogotovo ako je dete shvatilo o čemu se zapravo radi i pokušava da ograniči viđanje i kontakt sa majkom.
3. Igra simpatije Favorizovanje jednog deteta u porodici dešava se u mnogim porodicama. Ali, kada je majka prema jednom detetu divna, a prema drugom toksična - ponižava ga, stalno upoređuje s "dobrim" detetom ističući koliko je ono loše - psihološki problemi su gotovo zagarantovani.
Psiholozi kažu da se toksične majke ovako ponašaju kako bi kontrolisale decu, da bi formirale odnos između braće i sestara kakav ona želi da on bude i manipuliše da bi deca stalno imala potrebu za njenom podrškom i pohvalom. Ako je u pitanju jedinac, ni to dete nije "spašeno" - biće stalno upoređivano sa ćerkom komšinice, bratom od strica...
4. Pasivna agresija Majka može da izrazi pasivnu agresiju prema detetu indirektno, na primer, kroz ružne komentare o ocu kada je dete prisutno. Razvoj deteta direktno je povezan sa načinom kako se roditelji ponašaju jedno prema drugom i prema drugim članovima uže ili šire porodice i baš zato roditelji imaju ogromnu ulogu u tome kakvi ćemo ljudi postati kada odrastemo.
Ako dete svedoči okrutnosti, verbalnom besu, kažnjavanju tišinom, psihičkom maltretiranju, velike su šanse da će dete razviti slične poremećaje ponašanja u proseku već od 8. do 10. godine. Kako odrastaju, većina dece se lagano pretvara u roditelja nasilnika, postaje pasivno agresivno... Na njega se prenosi sve ono čemu je prisustvovalo i što je zapravo oblikovalo njegov pogled na svet.
Eto objašnjenja zbog čega sinovi nasilnika odrastaju u nasilnike, deca alkoholičara u alkoholičare... 5. Psihološka manipulacija Ovaj termin obično se vezuje za odrasla, ali nažalost, ovakve sklonosti većini dece zapravo usađuju roditelji. Manipulisati detetom je neverovatno jednostavno, jer su roditelji neosporni autoritet i prilika na koju se deca ugledaju i veruju im u sve što kažu.
Ono čega su i ti roditelji nesvesni jeste koliko je manipulacija traumatična za decu, jer je detinjstvo period kada je važno da naučimo da verujemo sopstvenim mislima i osećanjima i izgradimo sposobnost razumevanja drugih ljudi.
6. Ponižavanje i ismevanje Majke sa izraženom potrebom za kontrolom ili osobinama narcisa često su sklone ismevanju osećanja ili razmišljanja deteta. Ismevaju i ponižavaju decu i rečima, gestikulacijom i imitiranjem, i tako još u detinjstvu ubijaju njihovo samopouzdanje i samopoštovanje.
7. "Žrtveni jarac" Kod toksičnih majki obično je jedno dete (ili samo dete) za sve krivo i za sve kažnjeno, bilo da je zaista krivo ili ne. Takva deca u detinjstvu počnu da veruju da su suvišni gde god da se pojave, zbog čega se u periodu adolescencije lakše okreću psihoaktivnim supstancama, alkoholu i drugom destruktivnom ponašanju.
8. Tišina kao najgora kazna Kada osoba ne razgovara sa vama i ne odgovara na vaša pitanja, to je izraz maksimalnog prezira. Čak i odrasli to doživljavaju veoma bolno i ponižavajuće, a kada je reč o deci, ovakvo ponašanje ih potpuno uništava, naročito ako dolazi od roditelja.
1. Nabijanje osećaja krivice i stida Ovo ponašanje počinje rečima "Ti uvek..." ili "Ti nikada..." i snažno se urezuju u svest deteta. U dečjoj glavi to postaje i lična kritika, glas koji stalno ponavlja, krivi i ističe greške, a pohvale izbegava. 2. Uloga žrtve Mnoge majke zapravo igraju ulogu žrtve, a deca toga nisu ni svesna.
Toksična majka stalno podseća dete koliko je nezahvalno, a rečenicu obično završava sa: "Posle svega što sam uradila za tebe". Ovakvo ponašanje živi u detetu i kada odraste, a majka nastavlja svoju toksičnu ulogu, pogotovo ako je dete shvatilo o čemu se zapravo radi i pokušava da ograniči viđanje i kontakt sa majkom.
3. Igra simpatije Favorizovanje jednog deteta u porodici dešava se u mnogim porodicama. Ali, kada je majka prema jednom detetu divna, a prema drugom toksična - ponižava ga, stalno upoređuje s "dobrim" detetom ističući koliko je ono loše - psihološki problemi su gotovo zagarantovani.
Psiholozi kažu da se toksične majke ovako ponašaju kako bi kontrolisale decu, da bi formirale odnos između braće i sestara kakav ona želi da on bude i manipuliše da bi deca stalno imala potrebu za njenom podrškom i pohvalom. Ako je u pitanju jedinac, ni to dete nije "spašeno" - biće stalno upoređivano sa ćerkom komšinice, bratom od strica...
4. Pasivna agresija Majka može da izrazi pasivnu agresiju prema detetu indirektno, na primer, kroz ružne komentare o ocu kada je dete prisutno. Razvoj deteta direktno je povezan sa načinom kako se roditelji ponašaju jedno prema drugom i prema drugim članovima uže ili šire porodice i baš zato roditelji imaju ogromnu ulogu u tome kakvi ćemo ljudi postati kada odrastemo.
Ako dete svedoči okrutnosti, verbalnom besu, kažnjavanju tišinom, psihičkom maltretiranju, velike su šanse da će dete razviti slične poremećaje ponašanja u proseku već od 8. do 10. godine. Kako odrastaju, većina dece se lagano pretvara u roditelja nasilnika, postaje pasivno agresivno... Na njega se prenosi sve ono čemu je prisustvovalo i što je zapravo oblikovalo njegov pogled na svet.
Eto objašnjenja zbog čega sinovi nasilnika odrastaju u nasilnike, deca alkoholičara u alkoholičare... 5. Psihološka manipulacija Ovaj termin obično se vezuje za odrasla, ali nažalost, ovakve sklonosti većini dece zapravo usađuju roditelji. Manipulisati detetom je neverovatno jednostavno, jer su roditelji neosporni autoritet i prilika na koju se deca ugledaju i veruju im u sve što kažu.
Ono čega su i ti roditelji nesvesni jeste koliko je manipulacija traumatična za decu, jer je detinjstvo period kada je važno da naučimo da verujemo sopstvenim mislima i osećanjima i izgradimo sposobnost razumevanja drugih ljudi.
6. Ponižavanje i ismevanje Majke sa izraženom potrebom za kontrolom ili osobinama narcisa često su sklone ismevanju osećanja ili razmišljanja deteta. Ismevaju i ponižavaju decu i rečima, gestikulacijom i imitiranjem, i tako još u detinjstvu ubijaju njihovo samopouzdanje i samopoštovanje.
7. "Žrtveni jarac" Kod toksičnih majki obično je jedno dete (ili samo dete) za sve krivo i za sve kažnjeno, bilo da je zaista krivo ili ne. Takva deca u detinjstvu počnu da veruju da su suvišni gde god da se pojave, zbog čega se u periodu adolescencije lakše okreću psihoaktivnim supstancama, alkoholu i drugom destruktivnom ponašanju.
8. Tišina kao najgora kazna Kada osoba ne razgovara sa vama i ne odgovara na vaša pitanja, to je izraz maksimalnog prezira. Čak i odrasli to doživljavaju veoma bolno i ponižavajuće, a kada je reč o deci, ovakvo ponašanje ih potpuno uništava, naročito ako dolazi od roditelja.
KOMENTARI