Iva objasnila - Kako treba funkconisati dvoje ljudi: "Razdvajamo poslove, spolove, ljude - Dokle?"
Dokle ćemo praviti razliku u poslovima - Počeli smo podcjenjivati ženske mogućnosti
Čude se kad kažem da je skuhao ručak kad sam dolazila iz prve smjene vikendom, a on nije radio. Čude se kad kažem da oriba kupaonu. Čude se onda neki kad kažem da sam zabila čavle na zid da bih postavila slike.
Ovo nije tekst o feminizmu jer takvih ima na izvoz. Smatram da smo počeli pretjerivati s tim što sve žena može – ne zato što mislim da nešto ne možemo ili ne trebamo, nego zato što stalnim preispitivanjem sami dovodimo u pitanje sposobnost žena.
Pitali su me može li žena otvoriti automehaničarsku radnju. Sama činjenica da je to pitanje postavljeno odaje dojam da ona to ne može. A zašto ne bi mogla? Pokupi svu potrebnu dokumentaciju, dobije slom živaca tijekom obilazaka petsto i jednog šaltera i otvori automehaničarsku radnju.
Koliko će biti uspješna u tome je druga priča, iako ni tu ne vidim problem. Na istom panelu gdje je postavljeno pitanje, jedna od panelistica je rekla kako njena prijateljica ima svoju automehaničarsku radnju u nekom selu kod Vukovara i super posluje. Eto.
Ovo je tekst čiji je naslov do prije koji mjesec trebao biti „Zdrava veza nije mit, vi ju pravite mitom“, ali je prerasla u drugi naziv jer mi nije jasno zašto se moje prijateljice čude kad kažem da moj Miho opere suđe kad ja ne mogu. Čude se kad kažem da si sam ispegla košulje.
Čude se kad kažem da je skuhao ručak kad sam dolazila iz prve smjene vikendom, a on nije radio. Čude se kad kažem da oriba kupaonu. Čude se onda neki kad kažem da sam zabila čavle na zid da bih postavila slike. I to, zamislite, čekićem.
Čude se kad kažem da sam promijenila žarulju jer ne mogu piškiti u mraku. Čude se kad kažem da bih odvezla auto na tehnički pregled. Nije da ja ne mogu oprati suđe ili oribati kupaonu jer mi se ne da ili mi je teško. Gotovo cijelo prošlo ljeto moji su dlanovi bili u živim ranama.
Stvarali su mi se mjehurići koji pucaju, iz kojih ide voda, a kasnije se stvara rana koja se ne zatvara bez jako jakih krema. Kad bih oprala suđe, stvorilo bi se još mjehurića. Kad bih oribala kupaonu, narednih nekoliko sati imala sam osjećaj da mi netko pali vatru na rukama.
Prije dva tjedna sam saznala da sam jako alergična na sastojak koji se nalazi u deterdžentima za pranje suđa i velikoj većini deterdženata za čišćenje, što mi na dosadašnjim testiranjima nije pokazalo. Ne mogu ništa oprati s plastičnim rukavicama jer mi se uznoje ruke i stvaraju mi se mjehurići.
Alergična sam na sastojak iz plastičnih rukavica. Moram staviti pamučne rukavice, pa najlonske pa onda plastične. Imam dečka koji ne čeka da navučem sva ta tri para rukavica na sebe, nego mi kaže da ja skuham kavu, a on će oribati kupaonu. Ili ja pravim ručak, on pere suđe. Ja usisavam, on obriše pod.
Uglavnom smo radili u različitim smjenama. Navečer bih mu ispeglala košulju koju će obući sutra, no ako smo zaspali pred TV-om ili ako smo jednostavno zaboravili na to, nije mu palo na pamet probuditi me ujutro samo da mu opeglam košulju, a da on sjedi i gleda u mene kako ja to radim.
Na svaki upitnik iznad glave onih ljudi koji čuju da muško pere suđe, imam samo jedno pitanje – treba li onda suđe stajat u sudoperu skroz dok ga žena ne opere? Po meni je normalno da svi rade sve što mogu. Ne vidim razlog da se žena satre od posla dok muž s dvije zdrave ruke i noge gleda TV i čeka da se dogodi neki kvar u kući pa da isključivo na to reagira.
Ili čeka tehnički pregled za auto pa da odveze auto u red i sjedne na pivo. Za neke smo stvari ipak predodređeni. I normalno je meni da moj Miho, ali i tvoj Miho, Marko, Ivan, Bruno, Denis ili kako god se već zvao, promijeni žarulju i šrafcigerom pričvrstiti utičnicu koja se odvojila od zida, ali da nema njega – ja bih. I ti bi.
Kao što mi je normalno da ja dojim svoje dijete, kada ga jednom rodim, jer će moje sise biti pune mlijeka, a njegove neće. Iako sam sigurna da bi i on, da može, barem jednu večer poštedio moje sise i ponudio svoje. Jer tako treba funkcionirati dvoje ljudi, a mi stalno razdvajamo.
Razdvajamo poslove, spolove, ljude. Dokle?!
Tekst je u cjelosti preuzet sa: 24sata | BlogBuster
Posjetite 24sata | BlogBuster za jos sličnih tekstova. Autoricu Ivu Mikić možete pratiti na njenom blogu 'Gingeraj', te na Instagramu i Facebooku.
Čude se kad kažem da je skuhao ručak kad sam dolazila iz prve smjene vikendom, a on nije radio. Čude se kad kažem da oriba kupaonu. Čude se onda neki kad kažem da sam zabila čavle na zid da bih postavila slike.
Ovo nije tekst o feminizmu jer takvih ima na izvoz. Smatram da smo počeli pretjerivati s tim što sve žena može – ne zato što mislim da nešto ne možemo ili ne trebamo, nego zato što stalnim preispitivanjem sami dovodimo u pitanje sposobnost žena.
Pitali su me može li žena otvoriti automehaničarsku radnju. Sama činjenica da je to pitanje postavljeno odaje dojam da ona to ne može. A zašto ne bi mogla? Pokupi svu potrebnu dokumentaciju, dobije slom živaca tijekom obilazaka petsto i jednog šaltera i otvori automehaničarsku radnju.
Koliko će biti uspješna u tome je druga priča, iako ni tu ne vidim problem. Na istom panelu gdje je postavljeno pitanje, jedna od panelistica je rekla kako njena prijateljica ima svoju automehaničarsku radnju u nekom selu kod Vukovara i super posluje. Eto.
Ovo je tekst čiji je naslov do prije koji mjesec trebao biti „Zdrava veza nije mit, vi ju pravite mitom“, ali je prerasla u drugi naziv jer mi nije jasno zašto se moje prijateljice čude kad kažem da moj Miho opere suđe kad ja ne mogu. Čude se kad kažem da si sam ispegla košulje.
Čude se kad kažem da je skuhao ručak kad sam dolazila iz prve smjene vikendom, a on nije radio. Čude se kad kažem da oriba kupaonu. Čude se onda neki kad kažem da sam zabila čavle na zid da bih postavila slike. I to, zamislite, čekićem.
Čude se kad kažem da sam promijenila žarulju jer ne mogu piškiti u mraku. Čude se kad kažem da bih odvezla auto na tehnički pregled. Nije da ja ne mogu oprati suđe ili oribati kupaonu jer mi se ne da ili mi je teško. Gotovo cijelo prošlo ljeto moji su dlanovi bili u živim ranama.
Stvarali su mi se mjehurići koji pucaju, iz kojih ide voda, a kasnije se stvara rana koja se ne zatvara bez jako jakih krema. Kad bih oprala suđe, stvorilo bi se još mjehurića. Kad bih oribala kupaonu, narednih nekoliko sati imala sam osjećaj da mi netko pali vatru na rukama.
Prije dva tjedna sam saznala da sam jako alergična na sastojak koji se nalazi u deterdžentima za pranje suđa i velikoj većini deterdženata za čišćenje, što mi na dosadašnjim testiranjima nije pokazalo. Ne mogu ništa oprati s plastičnim rukavicama jer mi se uznoje ruke i stvaraju mi se mjehurići.
Alergična sam na sastojak iz plastičnih rukavica. Moram staviti pamučne rukavice, pa najlonske pa onda plastične. Imam dečka koji ne čeka da navučem sva ta tri para rukavica na sebe, nego mi kaže da ja skuham kavu, a on će oribati kupaonu. Ili ja pravim ručak, on pere suđe. Ja usisavam, on obriše pod.
Uglavnom smo radili u različitim smjenama. Navečer bih mu ispeglala košulju koju će obući sutra, no ako smo zaspali pred TV-om ili ako smo jednostavno zaboravili na to, nije mu palo na pamet probuditi me ujutro samo da mu opeglam košulju, a da on sjedi i gleda u mene kako ja to radim.
Na svaki upitnik iznad glave onih ljudi koji čuju da muško pere suđe, imam samo jedno pitanje – treba li onda suđe stajat u sudoperu skroz dok ga žena ne opere? Po meni je normalno da svi rade sve što mogu. Ne vidim razlog da se žena satre od posla dok muž s dvije zdrave ruke i noge gleda TV i čeka da se dogodi neki kvar u kući pa da isključivo na to reagira.
Ili čeka tehnički pregled za auto pa da odveze auto u red i sjedne na pivo. Za neke smo stvari ipak predodređeni. I normalno je meni da moj Miho, ali i tvoj Miho, Marko, Ivan, Bruno, Denis ili kako god se već zvao, promijeni žarulju i šrafcigerom pričvrstiti utičnicu koja se odvojila od zida, ali da nema njega – ja bih. I ti bi.
Kao što mi je normalno da ja dojim svoje dijete, kada ga jednom rodim, jer će moje sise biti pune mlijeka, a njegove neće. Iako sam sigurna da bi i on, da može, barem jednu večer poštedio moje sise i ponudio svoje. Jer tako treba funkcionirati dvoje ljudi, a mi stalno razdvajamo.
Razdvajamo poslove, spolove, ljude. Dokle?!
Tekst je u cjelosti preuzet sa: 24sata | BlogBuster
Posjetite 24sata | BlogBuster za jos sličnih tekstova. Autoricu Ivu Mikić možete pratiti na njenom blogu 'Gingeraj', te na Instagramu i Facebooku.
KOMENTARI