Sve je to iz ljubavi: 6 stvari koje sam naučila zahvaljujući strogoj majci
Nekada mi se čini da sve činim isto kao i moja mama, i znam da sam stroga. Ali sada znam i da je sve to bilo iz ljubavi. I nikada neću moći dovoljno da joj zahvalim za sve lekcije kojima me je naučila, a od kojih je najvažnija ta, da je porodica na prvom mestu.
1. Ne odustaj Molila sam mamu da me upiše na klarinet, da bih bila kao svoja starija sestra. Ali, mama je imala uslov – ako se upišem u četvrtom razredu, nema odustajanja do srednje škole. Znala je da će mi brzo dosaditi i da će me mrzeti da vežbam.
I posle godinu dana stvarno sam je molila da se ispišem, ali ona me je podsetila na svoje pravilo. Znala je da će mi to izgraditi karakter i da ću razviti ljubav prema muzici koja će mi promeniti život. I zaista, muzika mi je pomogla na moja četiri porođaja, smiruje me i pomaže mi da pišem.
2. Budi dete Dok su se sve moje drugarice držale za ruke i ljubakale sa svojim momcima u sedmom razredu, ja sam se pitala zašto ne mogu i ja. Ali moja mama imala je čvrsto pravilo – nema momaka pre šesnaeste godine. Želela je da, dok smo deca, budemo deca. Zbog toga sam iskusila detinjstvo u svoj njegovoj nevinosti i to je dar na kome sam joj zahvalna, jer mnoga deca isuviše brzo odrastaju.
3. Naporno radi za ono što želiš Svoja leta u starjim razredima provodila sam sa mamom na poslu. Pomagala sam oko papirologije, javljala se na telefon, sređivala police… Sa petnaest godina počela sam da radim na šalteru u lekarskoj ordinaciji.
Sa šesnaest sam radila svakog dana posle škole od 5 do 10 uveče da bih zaradila za automobil. Priželjkivala sam da mi mama prosto kupi auto a ja da zadržim svoju zaradu, ali mi je činjenica da sam sama zaradila svoj automobil donela mnogo zadovoljstva.
4. Izađi napolje i igraj se Da sam mogla da biram, nacrtala bih se isped TV-a i gledala crtaće po ceo dan. Umesto toga, mama bi samo viknula iz kuhinje: “Idi napolje da se igraš!” Vozili bismo bicikle od jutra do mraka, trčali kroz prskalice, ležali u travi i posmatrali oblake. Ponekad bih se sa knjigom zavukla na drvo i zadubila u čitanje sve dok je ne bih čula da me doziva na večeru. Sve to naučilo me je samostalnoj, kreativnoj i aktivnoj igri.
5. Vikend je za porodicu Vreme smo provodili sa familijom, uključujući babe, dede, ujake, tetke i rodbinu. Okupljanja nisu bila po pozivu već su svi uvek bili dobrodošli. Uvek je bilo hrane, smeha, i nije bilo drugih planova osim da provodimo vreme zajedno. Ponekad sam želela da budem više kao druga deca, koja idu da prespavaju kod drugara ili sa njima na put, ali, kad se sad osvrnem, imam pregršt uspomena na ljude koji mi najviše znače u životu – porodicu.
6. Sve pada u vodu kad postanete baka Najdraže mi je kad gledam kakva je moja mama sa mojom decom. Jako ih voli, ali na drugi način nego što je volela mene. Mekša je, manje stroga – umesto da postavlja pravila, više voli da ih krši. I, mada sam sada stroga mama, znam da ću jednom, sa svojim unucima, biti drugačija, iako ću ih jednako voleti.
Izvor: detinjarije
1. Ne odustaj Molila sam mamu da me upiše na klarinet, da bih bila kao svoja starija sestra. Ali, mama je imala uslov – ako se upišem u četvrtom razredu, nema odustajanja do srednje škole. Znala je da će mi brzo dosaditi i da će me mrzeti da vežbam.
I posle godinu dana stvarno sam je molila da se ispišem, ali ona me je podsetila na svoje pravilo. Znala je da će mi to izgraditi karakter i da ću razviti ljubav prema muzici koja će mi promeniti život. I zaista, muzika mi je pomogla na moja četiri porođaja, smiruje me i pomaže mi da pišem.
2. Budi dete Dok su se sve moje drugarice držale za ruke i ljubakale sa svojim momcima u sedmom razredu, ja sam se pitala zašto ne mogu i ja. Ali moja mama imala je čvrsto pravilo – nema momaka pre šesnaeste godine. Želela je da, dok smo deca, budemo deca. Zbog toga sam iskusila detinjstvo u svoj njegovoj nevinosti i to je dar na kome sam joj zahvalna, jer mnoga deca isuviše brzo odrastaju.
3. Naporno radi za ono što želiš Svoja leta u starjim razredima provodila sam sa mamom na poslu. Pomagala sam oko papirologije, javljala se na telefon, sređivala police… Sa petnaest godina počela sam da radim na šalteru u lekarskoj ordinaciji.
Sa šesnaest sam radila svakog dana posle škole od 5 do 10 uveče da bih zaradila za automobil. Priželjkivala sam da mi mama prosto kupi auto a ja da zadržim svoju zaradu, ali mi je činjenica da sam sama zaradila svoj automobil donela mnogo zadovoljstva.
4. Izađi napolje i igraj se Da sam mogla da biram, nacrtala bih se isped TV-a i gledala crtaće po ceo dan. Umesto toga, mama bi samo viknula iz kuhinje: “Idi napolje da se igraš!” Vozili bismo bicikle od jutra do mraka, trčali kroz prskalice, ležali u travi i posmatrali oblake. Ponekad bih se sa knjigom zavukla na drvo i zadubila u čitanje sve dok je ne bih čula da me doziva na večeru. Sve to naučilo me je samostalnoj, kreativnoj i aktivnoj igri.
5. Vikend je za porodicu Vreme smo provodili sa familijom, uključujući babe, dede, ujake, tetke i rodbinu. Okupljanja nisu bila po pozivu već su svi uvek bili dobrodošli. Uvek je bilo hrane, smeha, i nije bilo drugih planova osim da provodimo vreme zajedno. Ponekad sam želela da budem više kao druga deca, koja idu da prespavaju kod drugara ili sa njima na put, ali, kad se sad osvrnem, imam pregršt uspomena na ljude koji mi najviše znače u životu – porodicu.
6. Sve pada u vodu kad postanete baka Najdraže mi je kad gledam kakva je moja mama sa mojom decom. Jako ih voli, ali na drugi način nego što je volela mene. Mekša je, manje stroga – umesto da postavlja pravila, više voli da ih krši. I, mada sam sada stroga mama, znam da ću jednom, sa svojim unucima, biti drugačija, iako ću ih jednako voleti.
Izvor: detinjarije
KOMENTARI