Dr Ratković otkriva: Koliki pritisak je stvarno normalan
Šta bi jedino moglo da spreči bolesti srca
Pušenje je savršena podloga za anginu pektoris i infarkt miokarda, upozorava doktor. Danas na internetu možemo da pročitamo sve o svemu, a jedan od najtraženijih pojmova svakako je zdravlje.
Ipak, za nešto toliko važno nije dovoljno imati pristup internetu, već čuti savete stručnih lica. Zato smo zamolili kardiologa Vojnomedicinske akademije i načelnika Grupe klinika interne medicine, pukovnika docenta dr Nenada Ratkovića da nam odgovori na nekoliko pitanja koja se tiču zdravlja srca:
Da li je istina da se vrednost krvnog kritiska 120/80 više ne smatra idealnim, već je tolerancija povećana i na koliko? Normalne vrednosti krvnog pritiska ili možda bolje reći definicija povišenog pritiska, danas je postalo akademsko pitanje.
Prema američkim preporukama objavljenim krajem 2017. godine, normalne vrednosti krvnog pritiska su 120/80 mmHg i nešto manje. Sa druge strane, evropske preporuke objavljene pre tri meseca definišu normalnu vrednost 120-129/ 80-84mmHg. Visoke normalne vrednosti bi bile 130-139/ 85-89mmHg, dok su već ove vrednosti u američkim preporukama definisane kao arterijska hipertenzija prvog stepena.
Po ovome, američke preporuke predstavljaju pravu revoluciju u definisanju arterijske hipertenzije, ali i u ranije široko prihvaćenom cilju od 130/80 mmHg kod lečenih od povišenog pritiska. Naši lekari se u principu pridržavaju evropskih standarda, ali postojanje drugih, takođe dobro dokumentovanih preporuka, može dovesti u nedoumicu i pacijenta i lekara. Izlaz je u strogo individualnom pristupu lečenja po principu "ne lečiti dijagnozu, lečiti pacijenta".
Da li postoje konkretne namirnice koje direktno mogu da naruše zdravlje srca i kako? Osnovni princip "zdravog načina života" je umerenost. U tom kontekstu treba posmatrati sve, od načina ishrane, odnosa prema poslu i društvenim obavezama, fizičkoj aktivnosti i sl. Ishrana treba da je raznovrsna, a poželjna je zamena unosa zasićenih masnih kiselina masnim kiselinama iz povrća ili plodova mora, a tu su još voće, cela zrna cerealija, obrano mleko...
Po tome, mediteranska dijeta bi bila osnova ishrane. Visokokalorična ishrana bogata zasićenim masnim kiselinama uz "crvena mesa" dovodi do povećanja telesne mase i gojaznosti, sa poremećajem metabolizma šećera, masti i holesterola uz direktne reperkusije na kardiovaskularni sistem. U ovom delu pomenimo i kuhinjsku so i njeno delovanje na povišen krvni pritisak.
stil.rs
Pušenje je savršena podloga za anginu pektoris i infarkt miokarda, upozorava doktor. Danas na internetu možemo da pročitamo sve o svemu, a jedan od najtraženijih pojmova svakako je zdravlje.
Ipak, za nešto toliko važno nije dovoljno imati pristup internetu, već čuti savete stručnih lica. Zato smo zamolili kardiologa Vojnomedicinske akademije i načelnika Grupe klinika interne medicine, pukovnika docenta dr Nenada Ratkovića da nam odgovori na nekoliko pitanja koja se tiču zdravlja srca:
Da li je istina da se vrednost krvnog kritiska 120/80 više ne smatra idealnim, već je tolerancija povećana i na koliko? Normalne vrednosti krvnog pritiska ili možda bolje reći definicija povišenog pritiska, danas je postalo akademsko pitanje.
Prema američkim preporukama objavljenim krajem 2017. godine, normalne vrednosti krvnog pritiska su 120/80 mmHg i nešto manje. Sa druge strane, evropske preporuke objavljene pre tri meseca definišu normalnu vrednost 120-129/ 80-84mmHg. Visoke normalne vrednosti bi bile 130-139/ 85-89mmHg, dok su već ove vrednosti u američkim preporukama definisane kao arterijska hipertenzija prvog stepena.
Po ovome, američke preporuke predstavljaju pravu revoluciju u definisanju arterijske hipertenzije, ali i u ranije široko prihvaćenom cilju od 130/80 mmHg kod lečenih od povišenog pritiska. Naši lekari se u principu pridržavaju evropskih standarda, ali postojanje drugih, takođe dobro dokumentovanih preporuka, može dovesti u nedoumicu i pacijenta i lekara. Izlaz je u strogo individualnom pristupu lečenja po principu "ne lečiti dijagnozu, lečiti pacijenta".
Da li postoje konkretne namirnice koje direktno mogu da naruše zdravlje srca i kako? Osnovni princip "zdravog načina života" je umerenost. U tom kontekstu treba posmatrati sve, od načina ishrane, odnosa prema poslu i društvenim obavezama, fizičkoj aktivnosti i sl. Ishrana treba da je raznovrsna, a poželjna je zamena unosa zasićenih masnih kiselina masnim kiselinama iz povrća ili plodova mora, a tu su još voće, cela zrna cerealija, obrano mleko...
Po tome, mediteranska dijeta bi bila osnova ishrane. Visokokalorična ishrana bogata zasićenim masnim kiselinama uz "crvena mesa" dovodi do povećanja telesne mase i gojaznosti, sa poremećajem metabolizma šećera, masti i holesterola uz direktne reperkusije na kardiovaskularni sistem. U ovom delu pomenimo i kuhinjsku so i njeno delovanje na povišen krvni pritisak.
stil.rs
KOMENTARI