3 genijalna načina kako bi mogli da ubjedite druge u sve što poželite
Ubjedite druge u sve što poželite
Iako ste izneli nepobitne dokaze i besprekorne logičke argumente, ne uspevate da nagnate druge da promene mišljenje. Razlog je u tome što ljudski um nije računar, koji deluje isključivo po racionalnim principima. Ako to zanemarite, čak i najveći napori da ubedite druge neće uroditi plodom.
Određena pravila funkcionisanja mozga ipak postoje i ako ih savladamo, to će nam pomoći da stvari obrazložimo na način koji će drugi ljudi smatrati ubedljivim. Teli Šarot, profesor kognitivne neurologije Univerzitetskog koledža u Londonu i autor knjige "Uticajni um: Šta mozak otkriva o našoj moći da menjamo druge" identifikovala je 7 činilaca koji utiču na našu sposobnost ubeđivanja.
Osećanja Svi znamo da raspoloženje utiče na to kako ćemo proceniti određenu situaciju. Neurološka istraživanja pokazuju da se bolje razumemo ukoliko su nam mozgovi emocionalno usklađeni. Našalite se. Ispričajte anegdotu. Ne pokušavajte da utičete na sagovornika racionalnim argumentima pre nego što se povežete na emocionalnom nivou.
Radoznalost Ljudski um traga za pozitivnim informacijama i nastoji da izbegne negativne. Kada lekari kažu ljudima da sumnjaju, recimo, na Hantingtonovu bolest, retki su oni koji se podvrgnu odgovarajućim testovima.
Druge studije pokazuju slične rezultate kada je reč o testiranju na HIV i rak dojke. Ljudi najčešće ne žele da čuju loše vesti. Prema tome: predstavite informaciju kao pozitivnu i izazvaćete radoznalost sagovornika. Kada čujemo nešto što dobro zvuči, ali je informacija nepotpuna, naš mozak teži da "popuni prazninu".
Stanje uma Kada imamo osećaj da smo u opasnosti, osetljiviji smo na negativne informacije. Kada se loše osećamo, instinktivno igramo na kartu sigurnosti, čak i ako to nije najpametniji potez. Istraživanja pokazuju da kada autsajderski fudbalski tim počne da gubi, počinje da igra konzervativnije.
A to je veoma loša strategija ukoliko je konkurent bolji od vas. S druge strane, kada se dobro osećamo, spremniji smo na rizike. Naučnici kažu da pozitivne emocije podstiču ljude da češće igraju loto. Prema tome, izložite svoje želje u skladu sa sagovornikovim raspoloženjem.
Ukoliko je loše volje, pre će prihvatiti bezbedna rešenja. Kada je dobro rasopoložen, prihvatiće rizičnije ideje koje donose veliku korist.
Iako ste izneli nepobitne dokaze i besprekorne logičke argumente, ne uspevate da nagnate druge da promene mišljenje. Razlog je u tome što ljudski um nije računar, koji deluje isključivo po racionalnim principima. Ako to zanemarite, čak i najveći napori da ubedite druge neće uroditi plodom.
Određena pravila funkcionisanja mozga ipak postoje i ako ih savladamo, to će nam pomoći da stvari obrazložimo na način koji će drugi ljudi smatrati ubedljivim. Teli Šarot, profesor kognitivne neurologije Univerzitetskog koledža u Londonu i autor knjige "Uticajni um: Šta mozak otkriva o našoj moći da menjamo druge" identifikovala je 7 činilaca koji utiču na našu sposobnost ubeđivanja.
Osećanja Svi znamo da raspoloženje utiče na to kako ćemo proceniti određenu situaciju. Neurološka istraživanja pokazuju da se bolje razumemo ukoliko su nam mozgovi emocionalno usklađeni. Našalite se. Ispričajte anegdotu. Ne pokušavajte da utičete na sagovornika racionalnim argumentima pre nego što se povežete na emocionalnom nivou.
Radoznalost Ljudski um traga za pozitivnim informacijama i nastoji da izbegne negativne. Kada lekari kažu ljudima da sumnjaju, recimo, na Hantingtonovu bolest, retki su oni koji se podvrgnu odgovarajućim testovima.
Druge studije pokazuju slične rezultate kada je reč o testiranju na HIV i rak dojke. Ljudi najčešće ne žele da čuju loše vesti. Prema tome: predstavite informaciju kao pozitivnu i izazvaćete radoznalost sagovornika. Kada čujemo nešto što dobro zvuči, ali je informacija nepotpuna, naš mozak teži da "popuni prazninu".
Stanje uma Kada imamo osećaj da smo u opasnosti, osetljiviji smo na negativne informacije. Kada se loše osećamo, instinktivno igramo na kartu sigurnosti, čak i ako to nije najpametniji potez. Istraživanja pokazuju da kada autsajderski fudbalski tim počne da gubi, počinje da igra konzervativnije.
A to je veoma loša strategija ukoliko je konkurent bolji od vas. S druge strane, kada se dobro osećamo, spremniji smo na rizike. Naučnici kažu da pozitivne emocije podstiču ljude da češće igraju loto. Prema tome, izložite svoje želje u skladu sa sagovornikovim raspoloženjem.
Ukoliko je loše volje, pre će prihvatiti bezbedna rešenja. Kada je dobro rasopoložen, prihvatiće rizičnije ideje koje donose veliku korist.
KOMENTARI