10 stvari koje prema narodnom vjerovanju ne bi smjeli raditi na Badnji dan i Božić
Često se kaže da ono što radite na Božić radićete cele godine, a evo šta prema narodnim verovanjima i običajima ne sme da se radi na Badnje veče i Božić.
1. Prema verovanjima na Badnji dan se ništa ne iznosi iz kuće, niti pozajmljuje jer ne valja da ono što pripada kući bude van nje na Božić. U zoru, na Božićno jutro po badnjak idu samo muškarci. Kad odaberu drvo uzimaju sekiru i seku badnjak.
2. Prema narodnom verovanju badnjak se seče u tri snažna udarca i ono što sekira tri puta ne preseče dovršava se lomljenjem rukama. Taj lomljeni deo na badnjaku se zove brada. 3. Na Badnji dan i Božić ne valja da se vatra u peći i kaminu raspiruje duvanjem da vetar ne bi otresao pšenicu i da se stoka ne nadima od trave.
4. U pojedinim mestima, deo pepela koji je nastao od badnjaka se čuva da bi ga pomešanog sa vodom pili protiv glavobolje. 5. Veruje se za ne valja na Badnje veče zaspati dok badnjak ne pregori, jer će ukućani umirati bez predznaka.
6. Po narodnom verovanju, orah jede samo za Badnje veče, dok se ostalih dana Božića ne diraju, kako se ne bi patilo od čireva. 7. Po unošenju slame na Božić prema starim običajima svi su se izuvali i obuvali čiste čarape jer ne valja da se bos ide po slami jer će ukućane boleti noge. Prilikom skidanja obuće vodi se računa od tome da se ne prevrne da se i sreća ne bi prevrnula.
8. Na Božić se prema tradiciji jedu prasetina ili jagnjetina, dok ćurka, piletina, patka nikako ne smeju da se jedu. Prema verovanjima pernata živina je simbol nazadovanja jer te životinje bacaju zemlju iza sebe. 9. Takođe na dan rođenja Isusa Hrista ne smeju da budu svađe u kući da ukućane ne bi terala loša sreća preko cele godine.
10. Važi uverenje da na Božić ne treba raditi teške poslove, kao i na svaki drugi praznik. To je dan za opuštanje i razgovor sa porodicom, bez teških tema, a za vreme jela ne ustaje niko, ukućani čekaju jedni druge, i tek kada svi završe sa obedom, ustaje se u isti mah, te je veoma važno da tokom ovog perioda porodica bude na okupu i složna.
Izvor: Lepa & Srećna
1. Prema verovanjima na Badnji dan se ništa ne iznosi iz kuće, niti pozajmljuje jer ne valja da ono što pripada kući bude van nje na Božić. U zoru, na Božićno jutro po badnjak idu samo muškarci. Kad odaberu drvo uzimaju sekiru i seku badnjak.
2. Prema narodnom verovanju badnjak se seče u tri snažna udarca i ono što sekira tri puta ne preseče dovršava se lomljenjem rukama. Taj lomljeni deo na badnjaku se zove brada. 3. Na Badnji dan i Božić ne valja da se vatra u peći i kaminu raspiruje duvanjem da vetar ne bi otresao pšenicu i da se stoka ne nadima od trave.
4. U pojedinim mestima, deo pepela koji je nastao od badnjaka se čuva da bi ga pomešanog sa vodom pili protiv glavobolje. 5. Veruje se za ne valja na Badnje veče zaspati dok badnjak ne pregori, jer će ukućani umirati bez predznaka.
6. Po narodnom verovanju, orah jede samo za Badnje veče, dok se ostalih dana Božića ne diraju, kako se ne bi patilo od čireva. 7. Po unošenju slame na Božić prema starim običajima svi su se izuvali i obuvali čiste čarape jer ne valja da se bos ide po slami jer će ukućane boleti noge. Prilikom skidanja obuće vodi se računa od tome da se ne prevrne da se i sreća ne bi prevrnula.
8. Na Božić se prema tradiciji jedu prasetina ili jagnjetina, dok ćurka, piletina, patka nikako ne smeju da se jedu. Prema verovanjima pernata živina je simbol nazadovanja jer te životinje bacaju zemlju iza sebe. 9. Takođe na dan rođenja Isusa Hrista ne smeju da budu svađe u kući da ukućane ne bi terala loša sreća preko cele godine.
10. Važi uverenje da na Božić ne treba raditi teške poslove, kao i na svaki drugi praznik. To je dan za opuštanje i razgovor sa porodicom, bez teških tema, a za vreme jela ne ustaje niko, ukućani čekaju jedni druge, i tek kada svi završe sa obedom, ustaje se u isti mah, te je veoma važno da tokom ovog perioda porodica bude na okupu i složna.
Izvor: Lepa & Srećna
KOMENTARI