Indijska ljubavna priča koja bi vas mogla natjerati da stvari posmatrate drugim očima
Mudra Indijanska priča
Kada je Stvoritelj završio sa stvaranjem muškarca, bio je svestan da je iskoristio sve sastojke, koji su mu bili na raspolaganju. Nije bilo više ničega trajnog, stabilnog, čvrstog od čega bi mogao stvorit i ženu.
Kada je Stvoritelj završio sa stvaranjem muškarca, bio je svestan da je iskoristio sve sastojke, koji su mu bili na raspolaganju. Nije bilo više ničega trajnog, stabilnog, čvrstog od čega bi mogao stvorit i ženu.
Stvoritelj je dugo vremena razmišljao i na kraju uze: mesečevu puninu, savitljivost vinove loze i treperenje trave, vitkost trstike i cvetanje cvetova, lakoću listića i svetlost sunčevih zraka, plačljivost oblaka i nestalnost vetrova, zečju plašljivost, paunovo šepurenje, mekoću ptičjeg perja i tvrdoću dijamanta, slatkoću meda i okrutnost (ljutinu) tigra, žar vatre i hladnoću snega, brbljivost papagaja i pev slavuja, dvoličnost lisice i vernost majke lavice.
Pomešavši sve te netrajne elemente, Stvoritelj stvori ženu i dade je muškarcu. Nakon sedmicu dana dođe muškarac i reče: – Gospode, stvorenje koje si mi dao jako me unesrećuje. Toliko govori i tako me nemilosrdno muči da ne mogu predahnuti.
Hoće da se neprestano brinem oko nje i tako gubim vreme. Plače za svaku sitnicu i živi besposleno. Došao sam da Ti je vratim, jer ne mogu s njom da žiivim. – Dobro – odgovori Stvoritelj i uze je natrag. Nakon sedmicu dana vrati se muškarac i reče
– Gospode, od kad sam vratio ono stvorenje, život mi je postao tako prazan. Stalno mislim na nju – kako je plesala i pevala, kako me je ispod oka gledala, kako me je zadirkivala i kako se naslanjala na mene.
Bila je tako lepa i tako nežna u dodiru. Obožavao sam da slušam njen smeh. Molim Te, vrati mi je natrag. – Dobro – odgovori Stvoritelj. I muškarac je opet uze k sebi. Nakon tri dana opet dođe i reče: – Gospodine, ne razumem i ne znam to objasniti, ali nakon svih mojih iskustava s onim stvorenjem, došao sam do zaključka da mi pravi više problema nego radosti. Preklinjem Te, uzmi je natrag! Ne mogu s njom da živim!
– Ali ne možeš živeti ni bez nje – odvrati Stvoritelj. Zatim se okrenu leđima do muškarca i nastavi svoj posao. Muškarac sav razočaran reče: „Što da radim? Niti mogu da živim s njom, a ni bez nje!“ Ljubav je osećaj koji treba učiti. To je napetost i ostvarenje.
To je velika čežnja i neprijateljstvo. To je radost i bol. Nema jednoga bez drugoga. Sreća je samo deo ljubavi – onoga što treba naučiti. Patnja takođe spada u ljubav. Ona je tajna ljubavi, njena lepota i njen teret. Ljubav je osećaj koji treba učiti.
Izvor: family
Kada je Stvoritelj završio sa stvaranjem muškarca, bio je svestan da je iskoristio sve sastojke, koji su mu bili na raspolaganju. Nije bilo više ničega trajnog, stabilnog, čvrstog od čega bi mogao stvorit i ženu.
Kada je Stvoritelj završio sa stvaranjem muškarca, bio je svestan da je iskoristio sve sastojke, koji su mu bili na raspolaganju. Nije bilo više ničega trajnog, stabilnog, čvrstog od čega bi mogao stvorit i ženu.
Stvoritelj je dugo vremena razmišljao i na kraju uze: mesečevu puninu, savitljivost vinove loze i treperenje trave, vitkost trstike i cvetanje cvetova, lakoću listića i svetlost sunčevih zraka, plačljivost oblaka i nestalnost vetrova, zečju plašljivost, paunovo šepurenje, mekoću ptičjeg perja i tvrdoću dijamanta, slatkoću meda i okrutnost (ljutinu) tigra, žar vatre i hladnoću snega, brbljivost papagaja i pev slavuja, dvoličnost lisice i vernost majke lavice.
Pomešavši sve te netrajne elemente, Stvoritelj stvori ženu i dade je muškarcu. Nakon sedmicu dana dođe muškarac i reče: – Gospode, stvorenje koje si mi dao jako me unesrećuje. Toliko govori i tako me nemilosrdno muči da ne mogu predahnuti.
Hoće da se neprestano brinem oko nje i tako gubim vreme. Plače za svaku sitnicu i živi besposleno. Došao sam da Ti je vratim, jer ne mogu s njom da žiivim. – Dobro – odgovori Stvoritelj i uze je natrag. Nakon sedmicu dana vrati se muškarac i reče
– Gospode, od kad sam vratio ono stvorenje, život mi je postao tako prazan. Stalno mislim na nju – kako je plesala i pevala, kako me je ispod oka gledala, kako me je zadirkivala i kako se naslanjala na mene.
Bila je tako lepa i tako nežna u dodiru. Obožavao sam da slušam njen smeh. Molim Te, vrati mi je natrag. – Dobro – odgovori Stvoritelj. I muškarac je opet uze k sebi. Nakon tri dana opet dođe i reče: – Gospodine, ne razumem i ne znam to objasniti, ali nakon svih mojih iskustava s onim stvorenjem, došao sam do zaključka da mi pravi više problema nego radosti. Preklinjem Te, uzmi je natrag! Ne mogu s njom da živim!
– Ali ne možeš živeti ni bez nje – odvrati Stvoritelj. Zatim se okrenu leđima do muškarca i nastavi svoj posao. Muškarac sav razočaran reče: „Što da radim? Niti mogu da živim s njom, a ni bez nje!“ Ljubav je osećaj koji treba učiti. To je napetost i ostvarenje.
To je velika čežnja i neprijateljstvo. To je radost i bol. Nema jednoga bez drugoga. Sreća je samo deo ljubavi – onoga što treba naučiti. Patnja takođe spada u ljubav. Ona je tajna ljubavi, njena lepota i njen teret. Ljubav je osećaj koji treba učiti.
Izvor: family
KOMENTARI