Simbol novembra i sreće: Zašto bi svaka kuća trebala da ima hrizanteme
Simbol vječne odanosti i predanosti
Hrizantema se na našem podneblju smatra simbolom prolaznosti života, smrti i žaljenja, ali i besmrtnosti. Upravo zato je nezaobilazan deo aranžmana koje stavljamo na poslednja počivališta svojih najmilijih, ali i najlepši ukras bašte u novembru.
Hrizantema je rod sa tridesetak višegodišnjih cvetnica iz porodice glavočika. U našim krajevima cveta u novembru i zaštitno je cveće ovog meseca. Njeni šareni, raskošni cvetovi šalju poruku da početak zime može da bude okružen lepotom. Stari Grci su tvrdili da hrizantema štiti od zlih duhova. Ipak, tvrdili su i da se ovo cveće ne sme ubrati sa groblja, jer će toj osobi doneti nesreću.
U Francuskoj se ovo cveće stavlja na grob voljenih od 11. novembra 1919. godine, odnosno od prve godišnjice Dana primirja u Prvom svetskom ratu. Tadašnji predsednik Remon Poenkare naredio je da se cveće položi na sve grobove preminulih u ratu.
S obzirom da su hrizanteme u to vreme bile jedne od retkih biljaka u cvatu, upotrebljeno je više od 30.000 hrizantema i tradicija je rođena. Osim toga, zbog svoje otpornosti na hladne temperature i mraz, simboliše besmrtnost.
Simbol sreće, zdravlja i prosperiteta Hrizanteme potiču iz Azije, tačnije Kine i Japana gde se smatraju cvetovima sreće i prosperiteta. Ovo cveće u Japanu je znak carske porodice, a u Kini se obično poklanja na krštenjima i proslavama rođendana. Kinezi od hrizantema prave vino koje zri godinu dana, a ispija se devetog dana u devetom mesecu. Ovaj potez donosi dug, miran i zdrav život celoj porodici.
Uz to, Azijati veruju da hrizantema ima mnoga lekovita svojstva. Lokalno stanovništvo razvilo je načine za proizvodnju jestivih cvetova, od kojih se pravi čaj protiv glavobolje, vrtoglavice, gripa, srčanih i vaskularnih bolesti i visokog holesterola.
Ne pokušavajte da pripremate napitak od cvetova koji se mogu kupiti u domaćim cvećarama, jer su svojstva potpuno različita. Zlatni cvet U zapadnom svetu hrizanteme su se prvi put pojavile u 17. veku. Švedski botaničar Karl Linnaeus nazvao ih je zlatnim cvećem spojivši grčku reč chrysos za zlato s anthemonom (cvetom).
U Australiji se hrizanteme tradicionalno poklanjaju za Dan majki, a u Sjedinjenim Američkim Državama simbol su poštenja i često se koriste kao ukras na venčanjima. Tokom viktorijanskog doba u Engleskoj ovo cveće se smatralo simbolom prijateljstva, a nosilo se i osobama koje su se oporavljale od bolesti.
Imajte na umu da boja cveta doprinosi simbolici. Ako dobijete crvenu hrizantemu, to je jasan izraz ljubavi. Žuta hrizantema označava žaljenje, a bela je simbol odanosti i predanosti osobi kojoj se daje.
Sađenje hrizantema Kada je u pitanju sadnja iz semena, to treba obaviti u aprilu, najkasnije u maju, ali ako ste zakasnili, sada možete da kupite hrizanteme u saksiji, sačekate da završe sa cvetanje, a zatim ih posadite u baštu.
Vrlo je važno da ih ne presađujete odmah po kupovini. Ako kupujete više saksija, kada ih budete presađivali u baštu, između njih neka obavezno bude razmak od bar 40 centimetara, kako bi se sprečila pojava bolesti i deformisanje biljke.
Hrizantema se na našem podneblju smatra simbolom prolaznosti života, smrti i žaljenja, ali i besmrtnosti. Upravo zato je nezaobilazan deo aranžmana koje stavljamo na poslednja počivališta svojih najmilijih, ali i najlepši ukras bašte u novembru.
Hrizantema je rod sa tridesetak višegodišnjih cvetnica iz porodice glavočika. U našim krajevima cveta u novembru i zaštitno je cveće ovog meseca. Njeni šareni, raskošni cvetovi šalju poruku da početak zime može da bude okružen lepotom. Stari Grci su tvrdili da hrizantema štiti od zlih duhova. Ipak, tvrdili su i da se ovo cveće ne sme ubrati sa groblja, jer će toj osobi doneti nesreću.
U Francuskoj se ovo cveće stavlja na grob voljenih od 11. novembra 1919. godine, odnosno od prve godišnjice Dana primirja u Prvom svetskom ratu. Tadašnji predsednik Remon Poenkare naredio je da se cveće položi na sve grobove preminulih u ratu.
S obzirom da su hrizanteme u to vreme bile jedne od retkih biljaka u cvatu, upotrebljeno je više od 30.000 hrizantema i tradicija je rođena. Osim toga, zbog svoje otpornosti na hladne temperature i mraz, simboliše besmrtnost.
Simbol sreće, zdravlja i prosperiteta Hrizanteme potiču iz Azije, tačnije Kine i Japana gde se smatraju cvetovima sreće i prosperiteta. Ovo cveće u Japanu je znak carske porodice, a u Kini se obično poklanja na krštenjima i proslavama rođendana. Kinezi od hrizantema prave vino koje zri godinu dana, a ispija se devetog dana u devetom mesecu. Ovaj potez donosi dug, miran i zdrav život celoj porodici.
Uz to, Azijati veruju da hrizantema ima mnoga lekovita svojstva. Lokalno stanovništvo razvilo je načine za proizvodnju jestivih cvetova, od kojih se pravi čaj protiv glavobolje, vrtoglavice, gripa, srčanih i vaskularnih bolesti i visokog holesterola.
Ne pokušavajte da pripremate napitak od cvetova koji se mogu kupiti u domaćim cvećarama, jer su svojstva potpuno različita. Zlatni cvet U zapadnom svetu hrizanteme su se prvi put pojavile u 17. veku. Švedski botaničar Karl Linnaeus nazvao ih je zlatnim cvećem spojivši grčku reč chrysos za zlato s anthemonom (cvetom).
U Australiji se hrizanteme tradicionalno poklanjaju za Dan majki, a u Sjedinjenim Američkim Državama simbol su poštenja i često se koriste kao ukras na venčanjima. Tokom viktorijanskog doba u Engleskoj ovo cveće se smatralo simbolom prijateljstva, a nosilo se i osobama koje su se oporavljale od bolesti.
Imajte na umu da boja cveta doprinosi simbolici. Ako dobijete crvenu hrizantemu, to je jasan izraz ljubavi. Žuta hrizantema označava žaljenje, a bela je simbol odanosti i predanosti osobi kojoj se daje.
Sađenje hrizantema Kada je u pitanju sadnja iz semena, to treba obaviti u aprilu, najkasnije u maju, ali ako ste zakasnili, sada možete da kupite hrizanteme u saksiji, sačekate da završe sa cvetanje, a zatim ih posadite u baštu.
Vrlo je važno da ih ne presađujete odmah po kupovini. Ako kupujete više saksija, kada ih budete presađivali u baštu, između njih neka obavezno bude razmak od bar 40 centimetara, kako bi se sprečila pojava bolesti i deformisanje biljke.
KOMENTARI