Kako da vas tuđe negativno mišljenje ne pogađa - Ne dozvolite da vam drugi ruše samopouzdanje
Procene drugih mogu značajno ugroziti samoprocenu - kako da vas tuđe negativno mišljenje više ne pogađa!
Ljudi su skloni da neprestalno u manjoj ili većoj meri vrše nekakvu vrstu procene kako bi mogli da funkcionišu u svom okruženju. Procene koje mi pravimo su subjektivne i formiraju se na osnovu isključivo naše interpretacije spoljašnjih događaja.
Pored procene nečega i nekoga, paralelno postoji i procena samog sebe ili tzv. samoprocena. U našim prethodnim tekstovima govorili smo o tome da izražena negativna samoprocena stoji u osnovi niskog samovrednovanja.
Osobe sa niskim samovrednovanjem obično previše značaja pridaju negativnom tuđem mišljenju, odnosno tome kako ih drugi ljudi procenjuju. Prema tome, njihova procena samog sebe stalno zavisi od tuđih procena, promenljiva je i uglavnom selektivna (više se uzimju u obzir negativne nego pozitine procene drugih).
Sigurno ste do sada shvatili da je negativno mišljenje ili procena drugih ljudi o nama nešto što je subjektivno. Ako previše pridamo značaja tuđem mišljenju i shvatimo ga kao neki objektivan sud o nama, onda ćemo stalno menjati sliku o sebi i sopstvenoj vrednosti.
Poseban problem nastaje ako se zadržavamo na negativnim procenama, stalno ih revidiramo i govorimo sebi kako je ta i ta osoba bila u pravu. Ako se malo distancirate i shvatite da su tuđa mišljanja samo subjektivne procene koje možemo da uvažimo i o njima razmislimo ali ne i da koristimo kao objektivno merilo nas samih onda će slika koju imamo o nama samima postati stabilnija.
Slika o nama samima mora biti nepromenljiva u odnosu na spoljašnje događaje (uspeh/neuspeh, pozitivna/negativna tuđa mišljanja) i isključivo zasnovana na sagledavnju i prihvatanju sebe onakvima kakvi jesmo. Jasno je da postoje osobine koje više ili manje cenimo kod sebe. Svaki čovek može da registruje takve osobine.
Važno je prihvatiti svoje dobre i loše strane, definisati šta je ono što autentično želimo, postaviti svoje ciljeve i upoređivati se samo sa sobom (a ne sa drugima što je česta greška). Naravno, informacije koje dobijamo od spolja treba uzeti u obzir ali ih nikako ne treba favorizovati i pridavati im veći značaj od onoga koji zaslužuju− to su promenljive subjektivne procene drugih a ne objektivni sudovi.
Izvor: Vaš psiholog
Ljudi su skloni da neprestalno u manjoj ili većoj meri vrše nekakvu vrstu procene kako bi mogli da funkcionišu u svom okruženju. Procene koje mi pravimo su subjektivne i formiraju se na osnovu isključivo naše interpretacije spoljašnjih događaja.
Pored procene nečega i nekoga, paralelno postoji i procena samog sebe ili tzv. samoprocena. U našim prethodnim tekstovima govorili smo o tome da izražena negativna samoprocena stoji u osnovi niskog samovrednovanja.
Osobe sa niskim samovrednovanjem obično previše značaja pridaju negativnom tuđem mišljenju, odnosno tome kako ih drugi ljudi procenjuju. Prema tome, njihova procena samog sebe stalno zavisi od tuđih procena, promenljiva je i uglavnom selektivna (više se uzimju u obzir negativne nego pozitine procene drugih).
Sigurno ste do sada shvatili da je negativno mišljenje ili procena drugih ljudi o nama nešto što je subjektivno. Ako previše pridamo značaja tuđem mišljenju i shvatimo ga kao neki objektivan sud o nama, onda ćemo stalno menjati sliku o sebi i sopstvenoj vrednosti.
Poseban problem nastaje ako se zadržavamo na negativnim procenama, stalno ih revidiramo i govorimo sebi kako je ta i ta osoba bila u pravu. Ako se malo distancirate i shvatite da su tuđa mišljanja samo subjektivne procene koje možemo da uvažimo i o njima razmislimo ali ne i da koristimo kao objektivno merilo nas samih onda će slika koju imamo o nama samima postati stabilnija.
Slika o nama samima mora biti nepromenljiva u odnosu na spoljašnje događaje (uspeh/neuspeh, pozitivna/negativna tuđa mišljanja) i isključivo zasnovana na sagledavnju i prihvatanju sebe onakvima kakvi jesmo. Jasno je da postoje osobine koje više ili manje cenimo kod sebe. Svaki čovek može da registruje takve osobine.
Važno je prihvatiti svoje dobre i loše strane, definisati šta je ono što autentično želimo, postaviti svoje ciljeve i upoređivati se samo sa sobom (a ne sa drugima što je česta greška). Naravno, informacije koje dobijamo od spolja treba uzeti u obzir ali ih nikako ne treba favorizovati i pridavati im veći značaj od onoga koji zaslužuju− to su promenljive subjektivne procene drugih a ne objektivni sudovi.
Izvor: Vaš psiholog
KOMENTARI