Jutarnji rituali koji sprečavaju stres: 7 stvari koje bi trebali uraditi čim se probudite
Dok čekamo u redu, često gledamo mobilne telefone da proverimo da li imamo novih obaveštenja ili pretražujemo portale i društvene mreže u potrazi za nečim što bi nam odagnalo dosadu i nervozu čekanja.
Međutim, svesno usmeravanje pažnje i povezivanje sa telom pruža nam priliku da se uzemljeni vratimo nazad u prostoriju i svežije pristupimo obavljanju obaveza. Često čim se ujutru probudimo počnemo da razmišljamo o dnevnim obavezama koje nas čekaju, a to može pokrenuti niz stresnih reakcija od samoga jutra.
Odvojte trenutak za svesno buđenje, kao i za mali jutarnji ritual koji će pozitivnošću obeležiti nadolazeći dan. 1. Dok ste još u krevetu, fokusirajte se na telesne osećaje i unutrašnju atmosferu satkanu od misli i emocija 2. Fokusirajte se na disanje i pratite udahe i izdahe koji minut.
3. Pre ustajanja izrazite pozitivnu nameru za taj dan: „Neka na izazove tokom dana odgovorim svesno, blago i smireno” i sl. 4. Svoje svakodnevne jutarnje aktivnosti (pranje zuba, tuširanje, priprema kafe i sl.) obavljajte na svestan način tako da se usredsredite na fizičke pokrete, primetite zvukove, boje i mirise pića, toplinu šoljice, ukus hrane i sl.
5. Znatiželjno budite prisutni za sve te detalje, a da ne prosuđujete da li su dobri ili loši, tj. nemojte im davati vrednosne karakteristike. U stresnim situacijama naša ne baš korisna sklonost automatskom i nepromišljenom reagovanju još više dolazi do izražaja.
U tim nam je situacijama potrebno „sidro”. Ako se svesnom pažnjom direktno povežemo sa telom i dahom, pružiće nam to sidro, ali i otkriti fizičke manifestacije stresa koje zatim možemo ublažiti. 1. Na trenutak se zaustavite i prestanite sa onim što radite i svesno odvojite malo vremena za vežbu.
2. Osvestite svoje telo, od stopala sve do vrha glave. Primetite fizičke osećaje koji se upravo sada javljaju: napetost, bol, toplina, hladnoća... 3. Često su tokom stresa neki mišići napeti ili zgrčeni. Da li su vam ramena napeto uzdignuta ili možda pogrbljeno zatvaraju grudni koš? Osvestite lice, posebno područje oko očiju i vilice.
4. Primetite svoje misli i emocije koje se pojavljuju. Bez prosuđivanja, samo primetite mentalnu atmosferu (možda je možete i označiti kao na primer: briga, ljutnja ili sl.) pa blago otpustite misli i emocije da idu svojim putem, a da ih ne pratite. 5. Fokusirajte se na disanje i njegove nijanse. Dišete li ili ste zaustavili dah?
Izvor: sensa
Međutim, svesno usmeravanje pažnje i povezivanje sa telom pruža nam priliku da se uzemljeni vratimo nazad u prostoriju i svežije pristupimo obavljanju obaveza. Često čim se ujutru probudimo počnemo da razmišljamo o dnevnim obavezama koje nas čekaju, a to može pokrenuti niz stresnih reakcija od samoga jutra.
Odvojte trenutak za svesno buđenje, kao i za mali jutarnji ritual koji će pozitivnošću obeležiti nadolazeći dan. 1. Dok ste još u krevetu, fokusirajte se na telesne osećaje i unutrašnju atmosferu satkanu od misli i emocija 2. Fokusirajte se na disanje i pratite udahe i izdahe koji minut.
3. Pre ustajanja izrazite pozitivnu nameru za taj dan: „Neka na izazove tokom dana odgovorim svesno, blago i smireno” i sl. 4. Svoje svakodnevne jutarnje aktivnosti (pranje zuba, tuširanje, priprema kafe i sl.) obavljajte na svestan način tako da se usredsredite na fizičke pokrete, primetite zvukove, boje i mirise pića, toplinu šoljice, ukus hrane i sl.
5. Znatiželjno budite prisutni za sve te detalje, a da ne prosuđujete da li su dobri ili loši, tj. nemojte im davati vrednosne karakteristike. U stresnim situacijama naša ne baš korisna sklonost automatskom i nepromišljenom reagovanju još više dolazi do izražaja.
U tim nam je situacijama potrebno „sidro”. Ako se svesnom pažnjom direktno povežemo sa telom i dahom, pružiće nam to sidro, ali i otkriti fizičke manifestacije stresa koje zatim možemo ublažiti. 1. Na trenutak se zaustavite i prestanite sa onim što radite i svesno odvojite malo vremena za vežbu.
2. Osvestite svoje telo, od stopala sve do vrha glave. Primetite fizičke osećaje koji se upravo sada javljaju: napetost, bol, toplina, hladnoća... 3. Često su tokom stresa neki mišići napeti ili zgrčeni. Da li su vam ramena napeto uzdignuta ili možda pogrbljeno zatvaraju grudni koš? Osvestite lice, posebno područje oko očiju i vilice.
4. Primetite svoje misli i emocije koje se pojavljuju. Bez prosuđivanja, samo primetite mentalnu atmosferu (možda je možete i označiti kao na primer: briga, ljutnja ili sl.) pa blago otpustite misli i emocije da idu svojim putem, a da ih ne pratite. 5. Fokusirajte se na disanje i njegove nijanse. Dišete li ili ste zaustavili dah?
Izvor: sensa
KOMENTARI