NE VIČITE NA DJECU: Ako ste roditelj morate znati najveće greške koje svi čine
Za razvoj samopoštovanja kod djece presudnu ulogu ima vaspitanje.
Ako pred dete postavljamo velika očekivanja, njegovo će samopoštovanje biti nisko, jer neće moći ostvariti ono što smo mi zamislili. Ali, isto tako, ako ne očekujemo od deteta bogzna šta, ono se neće želeti potruditi da razvije i ostvari svoje potencijale.
Mnogo je načina na koje roditelji utiču na razvoj detetovog samopoštovanja: kako razgovaraju sa detetom, na koji ga način hvale ili kritikuju, na koji zadovoljavaju njegove potrebe, na koji ga slušaju, sve to utiče na to hoće li i koliko dete verovati u sebe.
1. Ne zadovoljavaju detetove potrebe na odgovarajući način: Ne pružaju mu ljubav i brigu, ne odgovaraju na njegov plač, na potrebu za pažnjom i maženjem, ili još gore, kada dete vidi da se roditelj više brine za mlađu ili stariju braću i sestre.
2. Ignorišu ili negiraju dečije osećaje pa mu govore: "Zašto si tužan, trebaš da se smješ, a ti plačeš". 3. Ponižavaju i ismevaju dete: "Dečaci ne plaču!, Baš si beba!, Uvijek si nespretan! Ista si mama (tata)!"
4. Dete teraju da ostvaruje njihove ambicije, a ono to u stvari ne želi ili nema talenta. 5. Upoređuju dete s drugima, a posebno u situacijama u kojima ni dete nije zadovoljno sobom.
6. Ograničavaju dete predrasudama: "Devojčice se ne igraju autićima. Dečaci ne plaču." 7. Previše popustljivi roditelji detetu ne daju smernice pa ono ne zna šta sme, a šta ne sme.
8. Kada dete prestrogo kažnjavaju. 9. Kada ga psihički ucenjuju svojim osećajima. 10. Kada ga zakidaju i misle da dete razume neprimerene komentare: "Mama je tako rekla", "Tata će odlučiti, jer on zna šta je najbolje".
Ako pred dete postavljamo velika očekivanja, njegovo će samopoštovanje biti nisko, jer neće moći ostvariti ono što smo mi zamislili. Ali, isto tako, ako ne očekujemo od deteta bogzna šta, ono se neće želeti potruditi da razvije i ostvari svoje potencijale.
Mnogo je načina na koje roditelji utiču na razvoj detetovog samopoštovanja: kako razgovaraju sa detetom, na koji ga način hvale ili kritikuju, na koji zadovoljavaju njegove potrebe, na koji ga slušaju, sve to utiče na to hoće li i koliko dete verovati u sebe.
1. Ne zadovoljavaju detetove potrebe na odgovarajući način: Ne pružaju mu ljubav i brigu, ne odgovaraju na njegov plač, na potrebu za pažnjom i maženjem, ili još gore, kada dete vidi da se roditelj više brine za mlađu ili stariju braću i sestre.
2. Ignorišu ili negiraju dečije osećaje pa mu govore: "Zašto si tužan, trebaš da se smješ, a ti plačeš". 3. Ponižavaju i ismevaju dete: "Dečaci ne plaču!, Baš si beba!, Uvijek si nespretan! Ista si mama (tata)!"
4. Dete teraju da ostvaruje njihove ambicije, a ono to u stvari ne želi ili nema talenta. 5. Upoređuju dete s drugima, a posebno u situacijama u kojima ni dete nije zadovoljno sobom.
6. Ograničavaju dete predrasudama: "Devojčice se ne igraju autićima. Dečaci ne plaču." 7. Previše popustljivi roditelji detetu ne daju smernice pa ono ne zna šta sme, a šta ne sme.
8. Kada dete prestrogo kažnjavaju. 9. Kada ga psihički ucenjuju svojim osećajima. 10. Kada ga zakidaju i misle da dete razume neprimerene komentare: "Mama je tako rekla", "Tata će odlučiti, jer on zna šta je najbolje".
KOMENTARI