Koliko ste pismeni: 12 najčešćih gramatičkih grešaka u našem jeziku
Nije bilo teško izabrati kriterijum kojim ćemo se voditi pri izboru najkardinalnijih gramatičkih grešaka u našem jeziku.
Dovoljno je bilo da izaberemo one za koje bi nastavnici bez razmišljanja dali jedinicu. 1. Negacija uz glagole piše se odvojeno – „ne znam“, „ne želim“, „ne mogu“. Izuzetak su negacije „nisam“, „neću“, „nemoj“ i „nemam“.
2. Rečca „li“ se obavezno odvaja – „da li“, „je li“, u skraćenom obliku glasi – da l’, je l’. Lakše ćete možda zapamtiti ukoliko vam kažemo da kada napišete „jeli“ onda to neizostavno znači da ste jeli na primer pasulj i nikako ne može da označava rečcu.
3. Možda nećete verovati, ali mnogo je onih koji umesto „je l'“ pišu „jer“, pa tako često možemo ne samo da pročitamo već i čujemo rečenicu: „Jer to niste znali?“ 4. Negacija se uz glagole piše odvojeno, ali uz imenice obavezno „ide“ sastavljeno – „nesreća“ ili recimo „nezadovoljstvo“.
5. Sinonim reči „nedostajati“ glasi „faliti“, a ne „hvaliti“, i ovo pravilo nema nikakve veze s time što je ispravno reći „hvala“, a ne kako često imamo prilike da čujemo – „fala“. 6. Pomoćni glagol „biti“ najčešće se pogrešno koristi u prvom licu množine. Dakle, ne kaže se „Mi bi otišli tamo“, već „Mi bismo otišli tamo“.
7. Možda nekima na prvi pogled deluje nelogično, tek bilo bi dobro da se zapamti da se superlativi prideva „dobar“, „jak“ i „slab“ ne pišu „naj bolji“, „naj jači“ i „naj slabiji“, već sastavljeno – „najbolji“, „najjači“, „najslabiji“.
8. Nominativ jednine reči „čitaoc“, „branioc“, „primaoc“ glasi „čitalac“, „branilac“, „primalac“, kao što je i genitiv množine „čitalaca“, „branilaca“, „primalaca“, a ne „čitaoca“, „branioca“, „primaoca“.
9. Pridevi „dečiji“ i „božiji“ su pravilni i prihvatljivi, ali se preporučuju u oblicima „dečji“, „božji“. A, slovo „j“ svakako je suvišno u perfektu glagola „učiti“, „raditi“, „biti“… Dakle, ma koliko nekima to bilo teško da prihvate, ne piše se „učijo“, „radijo“, „bijo“, već „učio“, „radio“ i „bio“. Ovo slovo je suvišno i u reči „kaiš“, što se ne može reći za prisvojne zamenice, koje glase „moje“ i „tvoje“, a ne „moe“ i „tvoe“.
10. Kod nas ne postoji reč „sumlja“, kao što niko ne može ni da „sumlja“. Ispravni oblici su – „sumnja“ i „sumnjati“. 11. Negde se putuje „autobusom“, a ne „sa autobusom“, kao što su i „paprike punjene sirom“, a ne „sa sirom“.
12. Za sve one koji smatraju da su „intiligentni“ nije loše da ih na kraju upozorimo da se zapravo kaže „inteligentni“, jer je imenica „inteligencija“, a ne „intiligencija“.
Pozivamo vas da „proširimo“ ovu krajnje alarmantnu temu tako što ćete napisati koje gramatičke greške vas najviše nerviraju?
Dovoljno je bilo da izaberemo one za koje bi nastavnici bez razmišljanja dali jedinicu. 1. Negacija uz glagole piše se odvojeno – „ne znam“, „ne želim“, „ne mogu“. Izuzetak su negacije „nisam“, „neću“, „nemoj“ i „nemam“.
2. Rečca „li“ se obavezno odvaja – „da li“, „je li“, u skraćenom obliku glasi – da l’, je l’. Lakše ćete možda zapamtiti ukoliko vam kažemo da kada napišete „jeli“ onda to neizostavno znači da ste jeli na primer pasulj i nikako ne može da označava rečcu.
3. Možda nećete verovati, ali mnogo je onih koji umesto „je l'“ pišu „jer“, pa tako često možemo ne samo da pročitamo već i čujemo rečenicu: „Jer to niste znali?“ 4. Negacija se uz glagole piše odvojeno, ali uz imenice obavezno „ide“ sastavljeno – „nesreća“ ili recimo „nezadovoljstvo“.
5. Sinonim reči „nedostajati“ glasi „faliti“, a ne „hvaliti“, i ovo pravilo nema nikakve veze s time što je ispravno reći „hvala“, a ne kako često imamo prilike da čujemo – „fala“. 6. Pomoćni glagol „biti“ najčešće se pogrešno koristi u prvom licu množine. Dakle, ne kaže se „Mi bi otišli tamo“, već „Mi bismo otišli tamo“.
7. Možda nekima na prvi pogled deluje nelogično, tek bilo bi dobro da se zapamti da se superlativi prideva „dobar“, „jak“ i „slab“ ne pišu „naj bolji“, „naj jači“ i „naj slabiji“, već sastavljeno – „najbolji“, „najjači“, „najslabiji“.
8. Nominativ jednine reči „čitaoc“, „branioc“, „primaoc“ glasi „čitalac“, „branilac“, „primalac“, kao što je i genitiv množine „čitalaca“, „branilaca“, „primalaca“, a ne „čitaoca“, „branioca“, „primaoca“.
9. Pridevi „dečiji“ i „božiji“ su pravilni i prihvatljivi, ali se preporučuju u oblicima „dečji“, „božji“. A, slovo „j“ svakako je suvišno u perfektu glagola „učiti“, „raditi“, „biti“… Dakle, ma koliko nekima to bilo teško da prihvate, ne piše se „učijo“, „radijo“, „bijo“, već „učio“, „radio“ i „bio“. Ovo slovo je suvišno i u reči „kaiš“, što se ne može reći za prisvojne zamenice, koje glase „moje“ i „tvoje“, a ne „moe“ i „tvoe“.
10. Kod nas ne postoji reč „sumlja“, kao što niko ne može ni da „sumlja“. Ispravni oblici su – „sumnja“ i „sumnjati“. 11. Negde se putuje „autobusom“, a ne „sa autobusom“, kao što su i „paprike punjene sirom“, a ne „sa sirom“.
12. Za sve one koji smatraju da su „intiligentni“ nije loše da ih na kraju upozorimo da se zapravo kaže „inteligentni“, jer je imenica „inteligencija“, a ne „intiligencija“.
Pozivamo vas da „proširimo“ ovu krajnje alarmantnu temu tako što ćete napisati koje gramatičke greške vas najviše nerviraju?
KOMENTARI