Deset navika koje nam uništavaju mozak. O kojim navikama je riječ doznajte u nastavku teksta. Nezdrave navike nisu nešto što imaju samo „drugi ljudi“. Gotovo svako od nas svakodnevno radi bar nekoliko stvari za koje zna da nisu dobre, ali ih opravdava nedostatkom vremena, umorom ili rečenicom: „Ma, neće baš meni da se desi.“ Problem je što mozak pamti sve naše izbore. Ono što danas deluje bezazleno, vremenom može ostaviti ozbiljne posledice po pamćenje, koncentraciju i opšte mentalno zdravlje.
U nastavku je prikaz deset navika koje se često ponavljaju u savremenom načinu života, a koje mogu negativno uticati na mozak i povećati rizik od ozbiljnih neuroloških oboljenja.
-
Jutro bez doručka
Preskakanje doručka postalo je skoro normalno. Neko žuri na posao ili u školu, neko pokušava da smrša, a neko jednostavno nema apetit čim otvori oči. Ipak, mozak ne deli te izgovore. Tokom noći potroši se veliki deo energije, a ujutru je mozgu potrebna „dopuna“.
Bez doručka nivo šećera u krvi ostaje nizak, što utiče na slabiju koncentraciju, razdražljivost i sporije razmišljanje. Dugoročno, ovakva praksa uskraćuje mozgu važne nutrijente neophodne za normalno funkcionisanje.
-
Konstantno prejedanje
Prejedanje ne utiče samo na telesnu težinu. Kada unosimo previše hrane, posebno masne i teške, dolazi do opterećenja krvnih sudova i usporavanja cirkulacije. Mozak je organ koji zavisi od dobrog protoka krvi.
Zapušeni krvni sudovi znače manje kiseonika i hranljivih materija za moždane ćelije. Vremenom, to može doprineti slabijem pamćenju i povećanom riziku od ozbiljnih poremećaja.
-
Nikotin i mozak
O štetnosti pušenja se mnogo govori, ali se često zaboravlja njegov uticaj na mozak. Nikotin i ostale štetne supstance iz cigareta sužavaju krvne sudove i smanjuju dotok kiseonika.
Dugotrajno pušenje povezano je sa bržim propadanjem moždanih ćelija, kao i sa većim rizikom od neurodegenerativnih bolesti. Mozak pušača jednostavno brže „stari“.
-
Previše šećera u ishrani
Slatkiši su svuda dostupni i često se koriste kao brzi izvor energije ili uteha. Međutim, višak šećera ne utiče samo na nivo glukoze u krvi. On otežava apsorpciju važnih minerala i vitamina.
Mozak, kojem su ti nutrijenti potrebni za rad, vremenom trpi posledice. Česta konzumacija šećera povezuje se sa lošijom koncentracijom, umorom i slabijim pamćenjem.
-
Disanje zagađenog vazduha
Mozak ne može bez kiseonika. U gradovima sa velikim zagađenjem vazduha, unos čistog vazduha je znatno smanjen. Sitne čestice iz smoga mogu dospeti u krvotok i negativno delovati na nervni sistem.
Zbog toga se često primećuje da boravak u prirodi, šetnja šumom ili van grada, ima pozitivan efekat na mentalnu jasnoću i raspoloženje.
-
Hroničan manjak sna
Savremeni tempo života često gura san na poslednje mesto. Gleda se još jedna epizoda serije, skroluje telefon ili radi do kasno u noć. Mozak se, međutim, tokom sna „čisti“ i obnavlja.
Bez dovoljno sna, smanjuje se sposobnost učenja, pamćenja i donošenja odluka. Dugotrajan manjak sna ozbiljno opterećuje mozak i povećava rizik od mentalnih poremećaja.
-
Spavanje sa pokrivačem preko glave
Iako mnogima deluje bezazleno ili čak prijatno, spavanje sa pokrivačem preko glave smanjuje dotok svežeg vazduha. Time se povećava udisanje ugljen-dioksida, a smanjuje količina kiseonika.
Mozak je posebno osetljiv na manjak kiseonika, pa ova navika, ako se često ponavlja, može imati negativne posledice po njegovo funkcionisanje.
-
Rad i obaveze tokom bolesti
Mnogi se ponose time što „nikad ne uzimaju bolovanje“. Ipak, rad dok ste bolesni znači da se organizam dodatno iscrpljuje. Kada je imuni sistem oslabljen, mozak je pod dodatnim stresom.
Odmor tokom bolesti nije luksuz, već potreba. Ignorisanje signala tela može produžiti oporavak i negativno uticati na mentalno zdravlje.
-
Neaktivnost mozga
Mozak voli izazove. Ako ga ne koristimo, on vremenom slabi. Pasivno gledanje sadržaja bez razmišljanja, bez učenja i bez mentalnog napora, nije dovoljna stimulacija.
Čitanje, rešavanje problema, učenje novih veština ili čak pamćenje pesama pomažu da mozak ostane aktivan i „u formi“.
-
Izolacija i manjak komunikacije
Razgovor nije samo razmena reči. On aktivira različite delove mozga, podstiče razmišljanje i emocije. Kada se osoba povuče i prestane da komunicira, mozak gubi važnu stimulaciju.
Redovni razgovori, slušanje drugih i razmena ideja pomažu održavanju mentalne svežine i sprečavaju osećaj mentalne praznine.
